Порекло становништва села Дуги Дел (по књизи Дуги Део), општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Дуги Дел се налази северно од Сурдулице. Околна села су: Кијевац, Лескова Бара и Баџијевац.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из честих али слабих извора и из неколико бунара. Познатији су: Студено Кладенче, Амбаровска Чесма, Дининска Долина и др.
Земље и шуме.
Потеси по граници атара имају ове називе: Фрли Камен, Кијевска Долина, Ороигриште, Тумба, Река, Дубница, Пискавиче, Смиљ и Катина Долина. Унутрашњи делови атара зову се: Бекташева Њива, Рупе, Образденица, Чукар, Амбарова Долина, Селиште, Дрен, Бунар, Спаинско Гумно и Старчеве Трле.
Тио села.
Дуги Дел је село разбијеног типа. Састоји се од махала: Диминци, Падинари, Миљковци, Амбаровци, Богдановци и Крстинчани.
Дуги Дел је 1952. године у свом саставу имао укупно 32 домаћинства.
Постанак села, старине и прошлост.
У југоисточном делу села је потес Селиште („то је мало местиште“). Његова земља је сада под њивама и ливадама. У народу се не зна да ли је у Селишту некада постојало насеље. Остатака од старина нема. Покрај Селишта је место Спаинско Гумно. На потесу Раскрсје раније су се виђале плоче од старих гробова. Данас је та земља искрчена и претворена у њиве. Становници Дугог Дела казују да је било гробље било „од предњи народ“.
Садашње село основано је око средине XIX века. Тада су основана и околна насеља Лескова Бара и Бацијевац. Оснивачи Дугог Дела били су три досељене српске куће од којих потичу родови Диминци, Николинци и Миљковци. Они су досељени из крајишта. После њих досељени су и други родови („једни повукли друге“). Приликом ослобађања од Турака земља Дугог Дела припадала је неком муслиману Асану из Сурдулице. Његова два брата били су власници суседних села Лескове Баре и Бацијевца. Срби из Дугог Дела обрађивали су земљу поменутог Асана као чифчије. У овом селу Асан је имао кућу и амбар. Његова кућа и данас постоји у махали Амбаровци – у којој станују Велиновићи.
Село слави Спасовдан. Тада се приређује сабор код крста.
Умрли становници се сахрањују у гробљу суседног Кијевца.
Порекло становништва.
Родови:
-Диминци, Св. Петка. Оснивач рода деда Димо доселио се око средине XIX века из Божице – махала царица код Босилеграда: Веселин, 48 година – Таса – Велин – Димо, који се доселио. Димов брат Павле иселио се у Раљу у Србији, где данас постоји његов род. Димо и Павле су у Божици „убили Турчине“ па се иселили.
-Николинци, Илиндан. Време досељења и место порекла је као и код претходног рода – Диминци. Оснивач рода био је Никола. Он је у овом селу научио како се гаји кукуруз.
-Миљковци, Ђурђевдан, досељени су средином XIX века из околине Босилеграда.
-Падинари или Марковићи, Митровдан, не знају за своје порекло.
-Богдановци, Ђурђевдан, су досељени из околине Босилеграда.
-Крстинчани, Аранђеловдан, су досељенеи из нахале Џелепци у суседном Кијевцу. Тамо су били старинци.
-Амбаровци, Ђурђевдан и Аранђеловдан, су досељени из Божице код Босилеграда.
-Велиновићи, Ђурђевдан и Аранђеловдан, су досељени из Топлог Дола код Босилеграда.
-Филиповићи, Јовањдан, су досељени из суседног Кијевца.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
