Зборник Горана Комара „Ћирилични натписи Старе Херцеговине“ (са прегледом крстова), Подгорица 2016, представља треће знатно допуњено и измењено издање у односу на претходна два.
Књигу вредног сарадника портала Порекло објавила је Књижевна задруга Српског националног савјета у Подгорици. На 635 страница великог формата доноси факсимиле преко 350 ћириличких натписа на простору Старе Херцеговине и значајних делова источне и централне Босне. Такође, територије општина Неум, Столац, Чапљина, Читлук, Мостар, Коњиц. Велики број натписа је претрпео ревизије, а овом књигом објављују се на десетине новооткривених натписа.
Главни циљ аутора био је пружање тачних факсимила натписа. Бројни натписи налазе се на подручјима данашње Црне Горе: Боке, Бањана, Дробњака, Пиве, Никшића… Поред факсимила натписа овим зборником објављују се колор фотографије огромног броја споменика познатих под именом стећци на којима су натписи усечени, а посебни прилог зборнику представља колекција фотографија више стотина надгробних крстова Старе Херцеговине, као и крстова који представљају међусеоске граничне биљеге.
Књига је настајала током интензивних теренских истраживања простора Старе Херцеговине и ширих подручја, започетих 2004. године. Аутор се кретао од села до села и од гробља до гробља. У последњих неколико месеци отворена је нова фаза истраживања средњовјековних споменка у Херцеговини током које се не једну имејл адресу сливају информације житеља тог простора који обавештавају о споменицима и некрополама које аутор није евидентирао, а које се такође не налазе у прегледима Шефика Бешлагића и Археолошком лексикону Босне и Херцеговине. Током истраживања, аутор је формирао мрежу сарадника у низу херцеговачких села који су указивали и указиваће на споменике који могу бити интересантни.
Овим зборником показује се континуитет ћириличке писмености на простору средишњих делова Балкана који представљају уједно и централне делове земљишног простора који су од давнина насељавали Срби. У опширном преговору који је опремљен бројним илустративним прилозима, аутор истиче тезу о аутохтоној заснованости крупних средњовековних гробника Старе Херцеговине и њиховом происхођењу из древних гробних гомила за које се физички везују.
Казује се, такође, да су и римокатолички житељи Балкана подизали стећке, као и да су то чинили преци припадника Ислама, али се, исто тако, истиче да стећци типа високог сандука означавају јасну тачку дивергенције у којој се припадници Ислама „одвајају“ од ових традиција и прилазе градњи карактеристичних гробних обиљежја.
Посебни одјељак представља текст посвећен изгубљеним споменицима са натписима, а сви споменици који су сачувани у регијама су фотографисани. Придодат је често и опис некропола које су се аутору учиниле значајним. На пример, указује се на црквишта са споменицима (са натписима) која леже у традиционално муслиманским насељима.
У хронолошким омеђењима овај зборник се креће од краја 12. до краја 19. вијека. Књига садржи и неколико посебних чланака посвећених одређеним споменичким комплексима или појединим споменицима који су изазивали пажњу истраживача (на пр. натпис монахије Марте у селу Ошанићи). Једна од значајних функција књиге огледа се у њеној заштитарској функцији јер окупља претежни део споменика са естетско-куриозитетним својствима и доноси предлоге за њихову заштиту.
Pod kakvim uslovima doci do ove knjige.