Порекло становништва села Кукавица, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и назив села.
Кукавица спада у изразито планинско насеље Врањске Котлине. Лежи на гребену планине Кукавице, по чему је и добило име, на висини од 1300 метара. Суседна села су: Горње Јабуково и Костомлатица.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из шест чесама и четири бунара. Главније чесме су: Лескова Вода, Кладенац и др.
Земље и шуме.
Топографски називи потеса су: Витлиште, Равно Појиште, Владимир Чукар, Пољана, Фурниште, Аниште, Ружин Гроб, Кулиште, Базова Чука, Лековита Вода, Здравчи Камен, Врла Орница, Орлов Каменац, Деда Цветкова Мртвица, Вучике, Павлово Воденичиште и Угринове Државе.
Тип села.
Кукавица је село разбијеног типа. Подељена је на три махале: Горњу, Доњу и Чукарску.
Кукавица је 1952. године имала укупно 20 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
По опште раширеном мишљењу, некада је на месту данашње Кукавице и по околном земљишту – на месту Деја и другим – постојало је старо српско село. Оно је имало већи број домова. Народ из тог села приређивао је сабор на месту сада званом Витлиште. На сабору, поред осталих становника, скупљало се сваке године по 70 девојака из старог села. То село касније је „уништила чума“. Местимично се познају делови неких напуштених путева, који су припадали том селу. Око 90 минута хода, северозападно од Кукавице постоји место Селиште. Поменути потес сада се налази на земљишту које припада држави. По причању, и тамо је некада било село.
Северозападно крај Кукавице је старо гробље са крстовима и ретким плочама. Плоче су положене у правцу исток-запад. О знатној старости ових гробова можемо судити и по томе што су зарасли у буковој шуми. Ово зарастање доказ је једног периода опустелости села. То је могло да буде у доба аустро-турских ратова или за време српског устанка на почетку XIX века.
После пропасти старог села земља данашње Кукавице са пространим планинским пашњацима и бујном буковом шумом припадала је врањском Хусејин-паши. Његово главно феудално средиште за овај крај Врањске Котлине налазило се у нижем селу Јовцу. Око средине XIX века на земљиште турског паше дошли су српско досељеници из других села. Они су основали данашње село Кукавицу, која је стара око сто година. Од тих досељеника потичу данашњи родови. Они су сеоску земљу откупили од Рамиз-паше, сина поменутог Хусејин-паше. Приликом ослобађања од Турака Кукавица је имала 9 српских кућа.
Место Кулиште лежи поред поменутог гробишта. За време Турака ту је било седиште пољака, који су били заступници чифлик-сахибији. Последњи пољак звао се Шабан. Њега је убила српска војска 1878. године. Тада је и кула порушена.
На атару Кукавице постоје потеси Бачевина и Асанове Бачевине. На првом месту има неколико старих гробова. Назив Асанове Бачевине је остао по неком муслиману, који је ту лети напасао стоку.
На планини Кукавици раније су летовали са стоком поједини Цинцари – у народу звани Ашани. Од њих се памти неки Ванђел, који је имао доста оваца, око 70 коња и био је „много богат“. Крајем XIX века Ванђелови синови синови у свађи су убили деда Јована из Кукавице.
Аниште је место северно од села. Назив је остао по некадашњем хану. Он се налазио на споредном планинском путу, који је преко гребена Кукавице водио за Лесковац.
Село Кукавица страдало је од Бугара два пута; 1918. године они су запалили све сеоске куће, док су у Другом светском рату Бугари стрељали неколико мештана. Од Бугара је много уништавана сеоска шума; да би обележили своју окупаторску границу према Србији. Они су од 1941. – 1944. године посекли сву букову шуму у дугачкој и прилично широкој зони.
Сеоска слава је Св. Врачи. Тада се приређује сабор око крста.
Порекло становништва.
Сви становници воде порекло од досељених предака. Родови су:
-Стојковићи, Јовањдан, су досељени пре 100 година из села Плоче у близини Власине.
-Јовановићи, Аранђеловдан, имају исто порекло и време досељавања као и Стојаковићи.
-Стојановићи, Никољдан, „овде су изишли из нижег села Брестова“. Тамо су припадали роду Деда Стеванци, који је досељен из неког села „преко Мораве“ – десно од Јужне Мораве.
-Стошићи, Аранђеловдан, су досељени из Белишева. Даље порекло им је из Кљајића код Лебана.
-Деда Спасини, Св. Атанасије, су досељени из Брестова.
-Деда Стојковићи, Никољдан, су досељени из Кунова. Тамо су припадали стариначком роду Трмали. У Кукавицу је дошао деда Стојко, који је чувао много оваца.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
