Порекло становништва села Солачка Сена, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Солачка Сена је на граници Врањске Котлине према Пољници. Већи део села је на странама коса а мањи на равном земљишту.
Воде.
Солачка Сена, као и суседна насеља, обилује изданском водом. Познатији извори су: Јаки Кладенац, Ливаде, Буке, Крушкар, Војиновац, Селски Кладенац и др. У Солачкој Сени има 10 бунара.
Земље и шуме.
Топографски називи за њиве и шуме су: Језерина, Влашке Крушке, Бунариште, Кара Асанов Гроб, Расечена Бара, Дубје, Ленина Бара, Кукавичка Река, Равњак, Бајина Њива, Китка, Слуги Део, Дренска Чука, Појатиште, Јасенски Рид, Шуматовац, Дренова Глава, Вукана, Миљков Врх, Деја, Гложје, Торско Гумни и Баба Цветин Гроб.
Тип села.
Солачка Сена је село разбијеног типа са јако израженом подвојеношћу махала. У махалама су опет куће раздељене по групама. Махале су: Доња, Михајловци, Мустракелци и Момировци.
Солачка Сена је 1952. године имала укупно 75 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
На земљишту Солачке Сене некада је лежало „предње село“. Црква тога села налазила се на месту Дрење, јужно од данашњег насеља. На Дрењу су данас њиве али старији мештани памте када су се познавале „зидинке“. Ранијем селу је припадало и једно старо гробље. Оно се налазило на потесу Суње. Неки мештани кажу да су ти гробови имали правац север-југ и да су они „латински“.
Данашње село постало је пре око 150 година. Тада су се однекуде, са југа, доселиле три куће, које су биле рођачке. После њих дошли си и малобројни други досељеници. Прве три досељене породице живеле су у данашњој Доњој Махали. Њихови синови су крчили шуме за њиве и од кућа прелазили тамо да живе. Тако су од пре око 120 година образовани нови крајеви села, који су створили насеље разбијеним.
Потес Влашке Чуке лежи на граници са суседним пољаничким селом Стрешак. На том месту боравили су сточари Власи и по њима је настао овај топографски назив.
На граници са Стрешком налази се и место Турски Гроб. Име је настало по неком убијеном и ту сахрањеном муслиманом. Данас тај гроб не постоји.
Назив Баба Цветин Гроб остао је по некој баби која се ту смрзла и ту сахрањена.
Турско Гумно је место у средини села.Ту се за време Турака вршило спахијско жито.
Сеоска слава је Спасовдан. Сабор се држи код крста.
Гробље данашњих становника лежи североисточно од села, на једној чуки.
Порекло становништва.
Српски становници Солачке Сене потичу од досељеника.
Родови су:
-Миајлинци, Тодоровци и Момировци – славе Аранђеловдан и Никољдан. Потичу од оснивача села. Доселили су се негде са југа. Овде живе од пре око 150 година: Јован, 60 година (од рода Момировци) – Сава – Риста – Стојан – Момир, који се доселио. Једна грана рода Миајлинци зову се:
-Мустрекалци. Поменути родови су некада чинили један род. Данас су престале рођачке везе и међусобно склапају бракове.
-Јанчинци и Баба Златинци су раније чинили једанн род. Славе Св.Петку. Потичуод претка Љубе; он је из Репинца прешао у Врање, па је одатле отишао у Солачку Сену као домазет: Милан, 72 године – Станко – Јанча – Љубо.
Исељеници.
-Миајлинци, две породице су се иселиле и Гарину код Лесковца.
-Тодоровци, по једна породица се иселила у Прекодолце и Рајинце код Прешева.
-Момировци, две породице се иселиле у пољаничко село Оруглицу и једна у Коприве код Лесковца.
-Баба Златинци, једна породица се иселила у Лесковац.
-Дојчинари, три куће се иселиле у суседни Срнећи Дол.
-Владикини су се иселили у Јовац. Даље порекло им је из Дреновца у Пољаници.
-Сенчани су се иселили у Прекодолце. Они су грана садашњих родова Миајлинци, Тодоровци и Момировци.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
