Порекло становништва села Јовац, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Јовац захвата пространо планинско земљиште, са обе стране Јовачке Реке. Околна села су: Беланоовце, Островица, Бачвиште и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора. Извори носе ове називе: Дулан, Старо Село и др.
Земље и шуме.
Називи потеса на граници атара: Капиџик, Трпезица, Каловска Долина, Смиљева Орница, Остра Чука, Градиште, Гарине, Голи Рид, Топило, Гроот, Манастирска Долина и Бели Брег. Унутрашњи називи потеса су: Пајсово, Бошково Трње, Пашалиска Њива, Рид Кијевски, Јасен, Река, Грашиште, Равниште, Трница, Ђерен, Србинце, Ђелино, Големи Луг, Габрик, Бојковица, Сами Дуб, Селиште, Старо Село, Лаз и Копотине.
Тип села.
Јовац је јако разбијено село. Дели се на махале: Церовац, Кијевац, Широка Падина, Река, Соколовица, Велковци, Ђерен, Деда Ђорђијанци, Деда Митинци, Качарци, Николинци и Пајсово.
Јовац је 1952. године имао укупно 150 домаћинстава.
Постанак села, стрине и прошлост.
Градиште је узвишење на тромеђи између Јовца, Островице и Гумеришта. Ипак, већим делом припада Јовцу. По причању, на том узвишењу је био град. Сада се налазе цигле, ћерамиде и камење заостало од зидова. Поред Градишта водио је неки стари пут за Пољаницу.
У Јовцу је манастир Христово Воскрсење. Налази се близу махале Николинци и Пајсово. Овај манастир је једном био порушен, па обновљен пре око 50 година. Недалеко од поменутог манастира је потес Селиште, данас под њивама. На Селишту је некада „било село“. Остатака од насеља нема. На Селишту избија извор Дулан.
Старо Село лежи близу реке, са десне стране. Данас су тамо њиве и нема никаквих старина. Код овог потеса избија Староселски Извор. Не зна се ко је живео наовом Селишту.
Десно од реке је место Старо Кућиште. Сада су ту њиве.
На потесу Голема Њива близу реке мештани су ископавали старе гробове. У другим, суседним, деловима покрај реке вода ископава остатке од зидова, широке танке цигле, „старе паре“ и делове накита. Ранији учитњљ у Јовцу Вељко Вучетић имао је више примерака тог новца.
Данашњи Јовац није старо село. Њега су основала три досељена српска рода: Деда Ђорђијанци, Љубишловци и Кијевци. Они су дошли на „господарску земљу“ у почетку XIX века изМетохије и других места. После њих доселили су се и преци осталих данашњих родова, већином по позиву Турчина Рамиз-паше, који је био последњи господар села. Још од оснивања Јовац има разбијен тип. Прве три досељеничке куће живеле су у три различита сеоска дела – једна десно од реке, друга покрај реке и трећа лево до реке. У XIX веку Јовац јебио „господарско“ насеље. Приликом ослобађања од Турака оно је припадало Рамиз-паши, који је живео у Врању. Рамиз-паша је био син врањског Хусејин-паше. Рамизова браћа звала су се: Сулејман-бег и Ата-бег. За време Турака нико од сељака није имао своју земљу. Седиште господара било је код данашње школе, крај реке. Ти се налазила висока кућа са амбарима и покрај ње постојала је „апсанија“ у којој је Рамиз-паша затварао поједине Србе. Године 1878. Обрађену површијну на атару купили су мештани од исељеника чифлик-сахибије. Успомена на овог власника очувала се у потесу Пашалиска Њива, величине 36 хектара. Овај потес до 1945. године обрађивали су мештани под закуп и плаћали извесну суму новца среским и државним властима у Владичином Хану. Поменуте године те њиве су подељене мештанима.
Сеоска слава је Св. Никола пролећни,
Манастирска слава је Крстовдан, јер је тога дана освећен манастирски храм.
До Другог светског рата гробље села Јовца лежало је десно од реке. Од тада је основано ново гробље, лево до реке.
Порекло становништва.
Сви родови потичу од досељеника. Поред Срба у Јовцу има и неколико кућа православних Цигана.
Српски родови:
-Деда Ђорђијанци, Св. Тројице и Аранђеловдан, потичу од деда Ђорђија и његове браће. Старином су „од Ђаково“ – околина Ђаковице у Метохији. У старини Ђорђија је водио снашку код Турчинада да му преда дарове, а он јој је „наступио на ногу“. Због тога Ђорђија убије Турчина и најпре побегне и Криву Феју. После је прешао у Корбевац, па у Белишево и одатле у Јовац. То је било на почетку XIX века: Бошко, 40 година – Василије – Станко – Риста – Ђорђија.
-Љубишловци, Никољдан, су досељене али не знају одакле. Овде живе од када и претходни род. Оснивач рода био је деда Љубисав. Куће су им у махали Церовац.
-Кијевци, Аранђеловдан, су из Кијевца код Сурдулице. Доселили су се када и предњи родови. У Кијевцу су живела два брата и сестра. Касније је сестра „пошла за Турчина“. Они убију сестру и дођу у Јовац на „пашину земљу“.
-Качарци и Деда Митинци, Св. Тројица и Аранђеловдан, су раније чинили једна род. Досељени су пре око130 година из неке области која лежи западно од Врањске Котлине („албанска страна“ – вероватно Новобрдска Крива Река). Један од њихових најстаријих предака, који је дошао, звао се Станко: Владимир, 40 година – Стојан – Петар – Пејо – Станко.
-Велковци и Маринци, раније су чинили једна род. Не зна се одакле су досељени а не каже се ни коју славу славе.
-Соколовци, Никољдан, не знају за своје порекло.
-Ђеренчани, Аранђеловдан. Њих је доселио из Топлаца паша, који је био власник села. У Топлацу изгледа да су били старинци.
-Николини, Никољдан, не знају за своје порекло.
-Тасинци и Шиљоглавци, Никољдан. Куће су им у махали Широка Падина. Не зна се одакле су досељени.
-Чукарци, Цар Константин и Царица Јелена, су досељени из Белановца. Даље порекло им је из околине Ћустендила у Бугарској.
-Владикини, Никољдан, живе у махалама Широка Падина и Река. Род је основао деда Јова. Он је из Дреновца у Пољаници „пребегао“ у Солачку Сену. Тамо „убил Турчина“ па побегао уЈовац.
-Тврдинци и Грбинци, Аранђеловдан, живе у махали Широка Падина. Не зна се одакле су досељени.
-Церовац, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Ивковци, Никољдан и;
-Урошевци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Живе у махали Пајсово.
-Радошљовци, Никољдан, живе у Река Махали. Не знају за своје порекло.
-Јелкинци, Никољдан, живе у махали Ђеран. Не знају за своје порекло.
Православни Цигани-Роми:
-Анђелковићи, Аранђеловдан и
-Јовановићи, Никодан, живе у Јовцу од турског доба. Даље порекло не знају.
-Станојевићи, Никољдан, је скоро досељен – призећен из Горње Требешиња код Врања.
Њихове куће су у Река Махали. Ове породице су добиле 1945. године по један хектар земље. Баве се свирачином и плету корпе.
Исељеници.
-Николићи живе у Великом Трновцу.
-Јовановићи и Панџини живе у Лепеници.
-Јаовчани живе у Јелашници.
-Ценинци и Јанковци живе у Репинцу.
-Милосављевићи и Михајловићи живе у Владичином Хану.
-Стојковићи су се иселили у Житорађу.
Од православних Цигана иселио се Стојан. Сада живи у Лепеници.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
