Порекло становништва села Нова Брезовица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Нова Брезовица је изразито планинско село, јер лежи на земљишту високом од 1100 до 1200 метара у изворишту Коћурске Реке. Суседна насеља су: Коћура на југоистоку, Барелић на југозападу и Стара Брезовица на североистоку. Од 1878. до 1912. године Нова Брезовица је била поред српско-турске границе.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из многобројних извора.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Крива Падина, Кључ, Грамада, Градиште, Градишта Долина, Кале, Рамни Рид, Сува Бука, Чивлак, Огорели Рид, Жежница и Селиште.
Тип села.
Нова Брезовица је село разбијеног типа и подељено је на две махале међусобно удаљене око пола сата хода. Куће у махалама су растурене без реда и на врло различитим растојањима.
У селу има 11 родова у 40 домаћинстава, према подацима из 1949. године и то у Маћанској – 19 кућа и Чифчијској – 21 кућа.
Старине и прошлост.
На атару у западном делу села постоје места Градиште и Кале – без остатака старина. Између махала налази се потес Селиште за које не постоје никаква предања.
Пре досељавања данашњих родова сеоски атар неко време је био „пуст“. Због тога су овдашњу најбољу земљу тада присвајали Турци из Врања. Последњи од Турака, који се памте, били сз браћа Љатиф-ага и Емин-ага. Они су до 1878. године живели у Врању, па после прешли у Прешево. Њихов пространи чифлик у Ново Брезовици одржао се до 1909. године. Земљу су обрађивали мештани – чифчије. Поменуте године власници су чифлик продали, те се на том месту од тада развила данашња Чифлијска Махала.
До 1878. године насеље Нова Брезовица у сливу Пчиње и суседна Стара Брезовица у сливу Јужне Мораве чинили су једно село под именом Брезовица. Поменуте године граница између Србије и Турске повучена је преко атара Брезовице, која је село поделила на два дела; на део под Турском – тада назван Турска Брезовица и на део у Србији – тада назван Српска Брезовица.
Након 1912. године оба поменута насеља остала су и даље као посебна села, али поново под измењеним именима; Турска Брезовица, због раста новијих родова, названа је Нова Брезовица а Српска Брезовица добила је назив Стара Брезовица.
Године 1944. бугарска војска је запалила све сеоске куће изграде, које су данас обновљене.
Порекло становништва.
Сви становници су досељени. Њихови родови су:
-Маћанци, Аранђеловдан. Неки за њих кажу да су пореклом из Мата у Албанији. Имају једну исељену породицу у околини Вршца.
-Доларци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Имају једну породицу исељену у околину Вршца.
-Калиперци, Аранђеловдан не знају за своје порекло. Неки мисле да су они из села Црног Врха у Врњској Котлини. Имали су претка који је носио беле чакшире и бело џубе, те су га звали „Калиперац“, по чему су добили презиме. Две њихове породице су исељене у Врање.
-Мирџинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Једна њихова породица се иселила у Врање а једна после 1918. године иселила су у Метохију одакле су се морали вратити у току Другог светског рата, те сада живе у Новој Брезовици.
-Златанови, Никољдан, не знају за своје порекло. Године 1947. синови су се иселили у околину Вршца а родитељи остали овде.
-Јанковци, Никољдан, не знају за своје порекло. Све њихове породице су се недавно иселиле у Војводину.
-Златановићи, Аранђеловдан, су се доселили из Стајевца у овој области. И тамо су били досељени. Овде је пре око 80 година дошао дед данашњих становника – Златан. Он је најпре радио на имању турских поседника, па је касније неке њиве купио а неке искрчио. Једна породица се иселила уоколину Вршца.
-Деда-Младеновци, Никољдан, досељени су из суседне Коћуре 1879. године. У Коћури имају истоимене рођаке. Права старина им је из Ораховца код Прешева. Уовом роду постојала је задруга са 21 чељади.
-Љубаци, Никољдан, су огранак претходног рода. Доселили су се из Коћуре. Даље порекло им је из Ораховца код Прешева.
Припадници родова Маћанци и Доларци живе у Маћанској а остали у Чифчијској Махали.
За верске потребе мештани користе цркву у Пуношевцу.
Исељени родови.
-Брезовачки или Стаменковићи живе у Великом Рајинцу код Прешева. Тамо су дошли из Нове Брезовице по ослобођењу од Турака.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.