Порекло презимена, село Ћуковац (Врање)

Порекло становништва села Ћуковац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ћуковац лежи десно од Јужне Мораве на пространом земљишту састављеном од језерских глина. Ово земљиште је рашчлањено доловима и благим косама између њих. Западно од Ћуковца је раван Јужен Мораве, док источно од села настаје планинска падина.

Воде.

Мештани  користе воду за пиће из бунрара и ретких извора-кладенаца. Због тога Ћуковац спада у села у коме се осећа извесна оскудица у води; обично се 5-6 кућа служи водом са једног бунара.

Земље и шуме.

Око кућа су потеси са њивама, ливадама, пашом и шумом. Топографски називи тих потеса су: Османке, Бреза, Сакатица, Доњо Поље, Рамни Ливадчики, Беглик, Качарице, Црне Њиве, Јагуриде, Ливаде, Росуље, Гложје, Шопке, Беле Воде, Раздолке, Чурлински Рид, Шамин Дол, Стари Бунар, Осоје (шума), Тршевина, Ограђе, Камила, Китке, Камењак, Церике, Топола и Растанце (раскрсница).

Тип села.

Ћуковац је село разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махала, којих има 15. Називи махала су: Шамин Дол, Коштани, Босинци, Пикинци, Јанковци, Иваковци, Нова Махала и др.

Ћуковац је 1951. године имао укупно 203 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Ћуковац има црквицу посвећену Св. Николи. Грађена је 1906. године на месту где су се познавали остаци старог српског храма. Поменута црквица налази се непосредно поред Јужне Мораве. Прича се да се око црквице налазе темељи од зграда, ћерамиде, гробови са крстовима – правац исток-запад. Поменуте гробове у новије време Јужна Морава је прекрила наносима. Неки садашњи становници из Ћуковца мисле да су на овом селишту „живели Римљани“.

Ћуковац се рачуна у стара села Врањске Котлине. Због тога се не зна када је основано. Знатна старост села виде се по очуваним старинцима. За најстарије родове рачунају се сви они који су по слави „Аранђелци“. До особођања од Турака највећи део земљишта данашњег Ћуковца припадао је појединим муслиманима из Врања. Од њих по имену се знају: Еминовци, Чурлинци, Ага Заим, Алит, Осман и др. Срби су радили на њиховим имањима као момци и чифчије. За време Турака Србима је припадала само неплодна земља изнад села.

До 1878. године Ћуковац је претежно лежао у брдској зови. Од поменуте године мештани су куповином постали власници земље у близини Јужне Мораве, на западу. Од тада се многе сеоске куће померају се ка нижем земљишту. На тај начин оне су постале ближе новој привредној површини и главним комуникацијама.

Ћуковачко гробље налази се у средини села. Ту се сахрањује и један део махале из удаљене махале Шамин Дол.

Главна сеоска слава је трећег дана Духова, када је у селу велики сабор. Споредније сеоске славе су Св. Три Јерарха и Св. Никола пролећни.

Порекло становништва.

Као старинци сматрају се ови родови:

-Марковци, Черкези, Богданови, Кираџици и Денинчики – славе Аранђеловдан и живе у махали Шамин Дол.

-Зуљамци, Симоновци, Грвалци и Џикини – славе Аранђеловдан и живе у махали Коштан.

У осталим махалама су:

-Мусурци, Ајлаци, Прцини, Пешинци, Кевчини, Иванкови, Јефтинци, Ђаволци, Кечинци, Овчарови, Деда Спасинци, Пешини и Здравкови – славе Аранђеловдан.

Досељеници познатог порекла:

-Пикинци, Никољдан, су досељени из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Оснивач рода био је Стојко, досељен пре око 130 година као слуга код Турака. Генеалогија: Милан, 72 године – Јанчо – Никола – Стојко. Стојко је у Ћуковцу имао синове Николу, Стаменка, Стошу и Ицу.

-Ђуринци, Никољдан и;

-Ђелини, Аранђеловдан, имају исту старину као и Пикинци.

-Црвенограђани, Аранђеловдан, су добили презиме по селу у Горњој Пчињи из којег су се доселили. Овде живе од 1878. године.

-Бугарци, Никољдан, су се доселили из Крајишта. Живе у махали Шамин Дол.

-Диманинчики, Никољдан, су се доселили из Бујковца. Оснивачи рода овде су имали преудату мајку, па се доселили код ње.

Досељеници непознатог порекла:

-Маринковци и Коларови – славе Никољдан. Живе у махали Шамин Долу.

У осталим махалама живе:

-Инзурци, Ђолинци, Јанковци, Тотинци, Карафилци, Стојкови, Копчини, Маринци – славе Никољдан.

Јовчинци, Ђурђиц и;

– Босинци, славе Никољдан, живе у махали Босинци.

Исељеници.

-Микини су се иселили у Врањску Бању.

-Диманинчики и Ајлаци – по једна породица се иселила у Јагодину.

-Кечини, једна породица се иселила у Врање.

-Џикини, четири куће су се иселиле у Врањску Бању.

-Ђаволци и Јовчини, по једна кућа се иселила у Врање.

Има и других исељених породица, које су дељеници данашњих родова. Те породице живе у Београду, Нишу, Скопљу, Лесковцу итд.

-Јовановићи су се иселили у Полом.

-Илићи су се иселили у Прекодолце.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.