Порекло становништва села Стара Брезовица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је изразито планинско; лежи на земљишту високом од 1000 до 1100 метара, на ивици Врањске Котлине и Горње Пчиње. Суседна насеља су: Корбул, Стари Глог, Нова Брезовица, Свети Илија (Горња Пчиња). Од 1878. до 1912. године била је покрај српско-турске границе.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из честих извора.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе: Човечка Глава, Црквиште, Црквена Ливада, Игриште, Делијина Чука, Прештип и Русалиска Гробља.
Тип села.
Стара Брезовица је село разбијеног типа и подељена је на шест махала. Махале су: Присоја, Чорчинска. Јасиковац, Плавило, Чукар и Попртљивица.
У Старој Брезовици је 1953 године било укупно 68 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
У средини села, близу садашње школе, постоји црквина. На површини земље виде се остаци од зидова. Пложај црквине је исток-запад. За ту некадашњу цркву у народу се ништа не прича.
Потес Русалиски Гробља лежи на граници између Старе и Нове Брезовице (која је у Горњој Пчињи). То је ледина на којој се познају остаци гробова. Ни за та гробља у селу се ништа не говори.
Данашње село потиче од краја XVIII века. Тада су досељеници из околине Куманова (Деда Ђорини) основали махалу Присоја а досељеници из Тиквеша или околине Кочана (Попртљивци) основали су махалу Попртљивицу. Остали родови доселили су се после поменутих оснивача села.
До 1878. године насеље Стара Брезовица у сливу Јужне Мораве и суседна Нова Брезовица у сливу Пчиње чинили су једно село под именом Брезовица. Поменуте године између Србије и Турске преко атара Брезовице била је повучена државна граница. Она је насеље поделила на два дела; на део у Србији, тада назван Српска Брезовица и на део под Турском, тада назван Турска Брезовица. Од 1912. године оба поменута насеља остала су и даље засебна села, али са новим именима. Српска Брезовица названа је „Стара“ а Турска Брезовица „Нова“.
Сеоска слава је Спасовдан.
Порекло становништва.
Како је већ напоменуто, сви становници су досељени.
Родови су:
-Деда Ђорини или Кумановци, Аранђеловдан и Никољдан, живе у махали Присоји. Пореклом су из околине Куманова.
-Попртљивци, Аранђеловдан и Велика Госпојина, живе у истоименој махали. Пореклом су из Тиквеша или Кочана. Доселили су се крајем XVIII века. Више података о њиховом пореклу изнето је у опису суседног Корбула, јер тамо живи њихова главна родовска грана.
-Цветкови, Аранђеловдан, живе у Чорлинској Махали. Не знају за своје порекло.
-Стојанови, Аранђеловдан, живе у махали Јасиковац. На знају за своје порекло.
-Деда Златанови, Велика Госпојина, живе у махали Плавило. Не знају за своје порекло.
–Младенови, Аранђеловдан, живе у махали Чукар. На знају за своје порекло.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
