Порекло презимена, село Кумарево (Врање)

Порекло становништва села Кумарево, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Старији део села лежи на северној падини Кумаревске Чуке а млађи на равном земљишту близу Јужне Мораве. У непосредној близини Кумарева је Врањска Бања.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара и са једне чесме  – Ђорђина Чесма код грбоља. Поједини бунари су заједнички за по неколико кућа.

Земље и шуме.

Потеси на граници атара носе ове називе: Кумаревска Чука, Брод, Стара Морава (напуштено корито Јужне Мораве), Гуштери, Ђаурка и Мртвица. Унутрашњи делови атара се зову: Липар, Мечки, Дрењак, Доња Чука, Дестанка, Алишанке, Арапка, Складови, Шаврљика, Сува Бања,  Бањски Рид и Крушка.

Тип села.

Кумарево село је разбијеног типа. Дели се на махале: Гуштерска, Штипљанска, Петровићска, Стојковска, Златановска и Чифлиџанска.

Кумарево је 1952. године имало укупно 92 домаћинства.

Постанак села и прошлост.

У Кумареву се налази црква Св. Николе а поред ње је гробље. Црква је грађена око 1927. године на месту где су се познавале рушевне једног старог храма. Око тих рушевина мештани приређуују сабор сваке године 22. маја.

До ослобођења од Турака 1878. године Кумарево је било мало село – имало је 7-8 кућа. Лежало је на падини Кумаревске Чуке на истоку. Тамо су мештани живели махом од сточарства. Плодна земља у равници поред Јужне Мораве, западно од Кумарева, била је чифлик-сахибијска. Постојали су муслимански поседи: Ђаковски, Оџин и Селимов. Власници чифлика живели су у Врању. Поменуте године Срби су купили чифлик-сахибијску земљу и због тога се они од тада постепено премештају из старог села према низији.

Порекло становништва.

Српски становници Кумарева деле се на ове старе родове:

-Миленковци, Аранђеловдан. Најстарији познатуи предак звао се деда Миленко. Сматрају се као старинци.

-Стевановци, Никољдан и:

-Петровићи, Аранђеловдан, се, такође, убрајају у старинце.

-Пешићи и;

-Грујићи, славе Св. Јована Крститеља. И за ова два рода се каже да су „старо племе“.

Досељени родови:

-Штипљани, Аранђеловдан, су се доселили у турско доба из околине Штипа. Из поменуте старине „бежали од Турци“.

-Гуштери, Никољдан, су некада били један род са Штипљанима.

-Чифличани, Никољдан, су се доселили пре 1878. године из Бабине Пољане у Врањској Котлини.

-Кромиданци, Аранђеловдан, су се доселили пре 1878. године из планинског села Тесовишта. Тамо имају рођаке. Њихово даље порекло је са Косова.

-Златановци, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Мечкари, Никољдан, су се доселили после 1878. године из Белог Брега код Врања.

-Поповићи, Никољдан, су досељени из Горњег Жапског после 1878. године. Тамо су припадали роду Марковци чије је даље порекло из околине Битоља.

-Крстићи, Никољдан, су се доселили из суседне Осатице.

Исељеници.

-Гранџини, Величковићи и Грујићи су се иселили у Врањску Бању.

-Петровићи, једна породица се иселила у Врање.

-Стевановци, по једна породица се иселила у Прибој, Дубницу, Врање, Београд и Скопље.

-Миленковци, две породице су се иселиле у Врање.

-Грујићи, једна породица се иселила у Београд.

-Златановци, по једна породица се иселила у Војводину и Македонију.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.