Порекло становништва села Бабина Пољана, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Село је поред раније тромеђе Србије, Турске и Бугарске, Лежи у изворишном делу Бањске Реке, на земљишту високом 1000 до 1200 метара.
Воде.
Мештани у Бабиној Пољани користе воду за пиће из многобројних извора, који избијају у кристаластим шкриљцима.
Земље и шуме.
Потеси са њивама, шумом и пашом познати су по именима: Јанков Преслап,Бесна Кобила, Побијен Камен, Градиште, Доње и Горње Село, Равно Бучје, Близник, Божанине Реке, Базје, Бајчина Чука, Филипове Колибе, Ајдучко Крајиште и Ајдучка Чешма.
Тип села.
Бабина Пољана је село разбијеног типа. Дели се на крајеве: Валог, Загужје, Равни Дел, Барица, Средња Махала, Грнчари, Мала Орница и Вучковци.
Бабина Пољана је 1953. године је имала укупно 88 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Поред Бабине Пољане у сливу Јужне Мораве постоји село Бабина Пољана и у сливу Пчиње. Ова два села до повлачења српско-турске границе 1878. године чинили су једно насеље.
Назив Градиште односи се на стеновито узвишење између махала Валог и Равни Дел. На поменутом узвишењу налазе се остаци од зидова. По мишљењу неких мештана на Градишту је постојало утврђено насеље у доба када су овде „владали римо-католици“. Потеси Горње и Доње Село леже у једној долини. Ту су ливаде, док су некада тамо постојале куће. Остаци од кућа до скора су се познавали на повшини земље. У Доњем Селу имало је и очуваних воћњака. Једна стара трешња звала се Велина. На поменутим селиштима, како се мисли, живели су преци данашњих родова.
За Бабину Пољану Р. Николић обајвио је ове податке зебележене на основуу народног предања. Некада је село имало 300 кућа и тада су у њему „прстеновано по 77 девојака“. Када је то село уништила чума, спасила се само једна кућа од које данас воде порекло старинци Јанковци и други. И данас се у Бабиној Пољани се може чути слично предање. Гробље тог старог становништва лежи на граници атара према суседном истоименом насељу у Горњој Пчињи. Тамо се познају поједини надгробни каменови постављени у правцу исток-запад.
Главан сеоска слава је Св. Илија а спореднија Спасовдан. Сабор се приређује на потесу Горње Село, код крста. Данашње становништво има три гробља; по једно у махалама: Вучковци, Средњи и Равни Дел. О празницима мештани посећују цркву у суседном Старом Глогу.
У предању се наводи да је за време Турака у шумама око Бабине Пољане било Срба хајдука. По тим хајдуцима отали су називи Ајдучко Крајиште и Ајдучка Чешма.
Године 1944. наши устаници у близини Бабине Пољане (код Петрове Горе) напали су окуаторску бугарску војску. Због одмазде тада је поменута војска запалила све куће и зграде у овом селу, укупно 114.
Порекло становништва.
Данашњи родови намножили сусе од некадашњих седам кућа.
Родови су:
-Станимировци, Аранђеловдан, су грана рода Босаци, који живи у Бабиној Пољани у Горњој Пчињи.
-Вучковци, Аранђеловдан, доселили су се из Радовнице у Горњој Пчињи где имају истоимених рођака.
-Шојинци, Никољдан, имају исто порекло као Вучковци. Куће су им у махали Равни Дел. Оснивач рода Шоја био је зет припадницима рода Вучковци. У Бабину Пољану доселио се уз помоћ Вучковаца.
-Баричани* су досељени из села Црна Река у Горњој Пчињи. Живе у махали Барици.
-Трајковци, Велика Госпојина, живе у махали Валог. Не знају за своје порекло.
-Загужани, Аранђеловдан, живе у истоименој махали. Не знају за своје порекло.
-Грнчари, Аранђеловдан, су досељени из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Тамо су живели у махали Извор.
-Мусинци, Св. Јован Претеча, не знају за своје порекло. Доселио се једна човек па су се од њега намножили данашњи становници овог рода. Куће су им у махали Мала Орница.
-Богдановци, Аранђеловдан, живе у махали Мала Орница. Не знају за своје порекло.
-Циворци, Велика Госпојина, су добили презиме по баби, која је била од рода Џеварци у Врањској Бањи. Пре тога се овај род звао Чукуклика. За време Турака у овом роду је живео предак Чучук Марко, који се није бојао „од ниједног Турчина“.
-Чичковци* не знају за своје порекло.
-Суварци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
*Не каже се коју славу славе.
Исељеници.
-Чифличани живе у Кумареву.
-Џеварци, по једна породица се иселила у Ђерекаре код Гњилана и Смедерево.
После Другог светског рата око 20 породица се иселило у Каравуково у Војводини.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
