Порекло становништва села Липовац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Липовац је изразито планинско село. Лежи на неравном земљишту између Бањске и Корбевачке Реке, десних притока Јужне Мораве. Околна насеља су: Сливница, Клисурица, Изамно и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора и са бунара. У Липовцу постоје чесме Врли Дол, Ђина Падина итд. У селу има и бунара.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Девојка, Мали Кичер, Големи Преслап, Рамње Букве, Измочиште, Бели Камен. Селиште, Куси Рид и Бор.
Тип села.
Липовац је село јако разбијеног типа. Састоји се од осам махала. У свакој махали живе становници једног рода, те носе називе по родовима.
Липовац је 1953. године имао укупно 39 домаћинстава.
Постанак села.
Село је основано крајем XVIII или почетком XIX века. Оснивачи села били су досељеници из Крајишта на истоку и из Горње Пчиње на југу. Било је седам досељених породица од којих су се намножили данашњи родови.
У средишту Липовца, близу гробља и сеоског крста, је потес Селиште, данас под њивама и пашом. На Селишту је био зачетак данашњег села. Када су се становници намножили онда је Липовац добила разбијен тип.
Сеоска слава („свети масло“) је на дан Св. Јована Преподобног.
Порекло становништва.
У Липовцу живе ови родови:
-Долинари, Аранђеловдан. Не знају за своје порекло.
-Марковци, Аранђеловдан. Не знају за своје порекло. Куће су им испод узвишења Мали Кичер.
-Јенкеровци, Аранђеловдан, су досељени из села Ујна, које је сада у Бугарској.
-Лингурци, Аранђеловдан;
-Барчани, Аранђеловдан и:
-Сланобарци, Никољдан, су пореклом из Крајишта. Припадници рода Сланобарци су ишли иза 1920. године ишли у Крајиште да траже „делбину“.
-Кутлинци, Аранђеловдан, не знају за своју старину. Куће су им испод узвишенња Куси Рид.
-Терзици, Никољдан, су млађи сеоски род. Потичу од претка Мите, који се доселио са мајком из Себеврања приликом њене преудаје у ово село. Трајко, 53 године – Никоал – Мита, оснивач рода.
Исељеници:
-Јенкеровци и Марковци, по једна кућа иселила се у суседно ниже село Кобревац.
-Величковићи су се иселили у Катун.
-Тасићи су се иселили у Бујковац.
-Цветковићи су се иселили у село Горњу Слатину код Гњилана.
После Другог светског рата три породице из Липовца колонизоване су у Војводину.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
