Порекло становништва села Тесовиште, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Тесовиште је планинско село. Лежи у изворишном делу Моштаничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Околна села су Гумериште, Обличка Сена и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора и бунара.
Земље и шуме.
Око села су потеси: Падалиште, Копотино, Дрењак, Равањ, Гола Чука, Бачетине, Гарине, Угљарица (где је пре 100 година прављен угаљ за коваче), Пршта Бука, Уши, Коњаска Глава, Шилегарник, Слуга Орница, Тивојловац и Селиште.
Тип села.
Тесовиште је село разбијеног типа. Дели се на онолико махала колико има родова. Све куће у једној махали нису на окупу.
Тесовиште је 1953. године имало 47 домаћинстава.
Постанак села и старине.
Покрај кућа на југозападу постоји место Остри Чукар. Тамо су мештани у виноградима ископавали остатке разних старина: „гробове, сабље, шлемове“. Неки мештани сматрају да је на Остром Чукару била „римска“ тврђавица.
У Тесовишту је црква посвећена Св. Јовану Богослову (21. маја). Црква је грађена 1874. године. Пре тога на истом месту постојала је друга, старија црквица.
Тесовиште је основано у исто време када су оснивана и суседна насеља Обличка Сена и Гумериште – у другој половини XVIII века. Оснивач села звао се Андреја. Његов брат основао је суседно Гумериште. Селиште је место у средини села – испод зграде основне школе – сада под њивама. Ту су живели преци данашњих родова када је село било мало збијено. Касније су се намножили мештани и растурили по местима где су се налазили сточарски станови (трла) и тамо основали данашње махале.
У Тесовишту сваке године држе се два сабора; један је 21. маја, други 11. септембра. Септембарски сабор почео се одржавати у новије време.
Порекло становништва.
У Тесовишту су родови:
-Стојилковци, Јовчинци, Ивановци, Менкинци, Терзинци, Новаковци и Стевановци. Сви славе Аранђеловдан. Ови родови потичу од претка Андреја, који је основао село. По причању, оснивач Тесовишта „био је стричевић“ Милисаву, онивачу суседне Обличке Сене. Пошто се код потомака Мисављевих у Обличкој Сени данас говори да има старина из неког села на Косову, онда су и родови села Тесовишта косовског порекла. Због тога што потичу од исток претка, становници Тесовишта до краја XIX века међу собом нису склапали брачне везе. Први брак међу становницима у селу склопљен је отмицом.
Исељеници:
-Стојилковци, по две породице иселиле су се у Београд, Лесковац и Пољаницу – Секирје.
-Јовчинци, седам породица се иселило у Врање, Прешево, Скопље и Лесковац.
-Ивановци имају исељеника у Рашкој код Врања – Костићи.
-Терзинци, две породице су се иселило у пољаничко село Мерово.
-Тесовиштани су по ослобођењу од Турака прешли у ниже село Моштанису.
-Нешинци живе у Ушевцу – Пољаница.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
