Порекло становништва села Гумериште, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Гумериште има врло незгодан положај; лежи на стрмим падинама једне долине. Које су у новије време рашчлањене доловима. Околна насеља су: Тесовиште, Струганица, Островица и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и са чесма. Главни извор зове се Врли пут.
Земље и шуме.
По граници атара налазе се потеси, који се зову: Качарска Ливада, Попово Гумно, Раздолци, Мала и Голема Борча, Јасиковац, Мали Габер, Белановачки Преслап, Градиште, Тивојловац, Слатина, Коњска Глава и Титравац. Унутрашњи делови атара зову се: Конопљаци, Гробишта, Митин Чукар, Ћерамидница, Мали Преслап, Крст, Горње и Доње Селиште, Црквиште, Трњача, Доње Село, Манастир, Дестаново Гумно (назив је по некадашњем спахији).
Тип села.
Гумериште је село јако разбијеног типа. Дели се на четири махале које се зову: Конопљарци, Доње Село, Врла Страна и Ђорђијанска Махала.
Гумериште је имало 1953. године имало 64 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Градиште је узвишење на граници атара са суседним селом Островицом. Подаци о Градишту изнети су у опису тог насеља.
Доње Селиште лежи десно а Горње Селиште лево од главне сеоске долине. На Селиштима су биле куће „предњег народа“. Остатака од старина на површини земље нема. Раније су мештани на Доњем Селишту ископавали грнчарију и ћерамиде. Ту је извађен и један велики земљани ћуп.
Потес Манастир налази се лево од долине у самом селу. Ту је сеоска црква, посвећена Малој Госпојини, грађена 1905. године. Пре тога на месту ое цркве познавала се „зидина“ од старог манастира. Поред цркве је сеоско гробље.
Црквиште лежи на десној страни главне долине. Ту се у њивама виде остаци од камених зидова неког старог храма. По тим остацима познаје се да је храм био постављен управцу исток-запад.
У близини Црквишта је потес Гробиште. Тамо су мештани ископавали старе гробове. Правац, по казивању, је североисток-југозапад.
Данашње Гумериште основано је у исто време када и суседна насеља Тесовиште и Обличка Сена – друга половина XVIII века. Прича се, да су са Косова овде добегла два брата; један брат је основао Тесовиште а други брат је основао Гумериште. Између становника ових села до пре око 100 година нису склапане брачне заједнице. Браћа су по досељењу са Косова неколико година живели у Рашкој поред Врања; „тамо је била даванија, па побегли на планину“.
Старо Село лежи изнад данашњег насеља. Тамо су биле куће предака појединих садашњих родова. Касније су становници из Старог Села „свукли“ на ниже положаје и ту основали данашње махале. На Старом Селу су сада њиве.
Сеоска слава је Трећег дана Духова – Тројица.
Порекло становништва.
Родови су овако распоређени:
У махали Конопљарци:
-Вељковци и Стојановци:
У махали Доње Село.
-Деда Илинци и Деда Пешинци.
У махали Врла Страна;
-Шопови, Стаменковци и Лазаровци.
У Ђорђијанској Махали:
-Качарци, Ристинци, Јовановци, Стојковци, Миајлинци, Петринци и Тасинци.
Шопови славе Јовањдан а остали Аранђеловдан. Родови који славе Аранђеловдан потичу од оснивача села, чије је порекло са Косова.
Шопови су досељени у турско доба из Несврте.
Исељеници;
-Тодоровци живе у пољаничком селу Градњи.
-Миљковци живе у Смиловићу – Пољаница. Њихов предак убио је пољака у Гумеришту и побегао у Смиловић
Око 10 породица из Гумеришта иселило се у Јабланички срез.
Други исељеници из Гумеришта живе у Врању – Панковићи и Београду.
-Николићи су се иселили у Кробевац.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
