Порекло становништва села Моштаница, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Моштаница лежи у доњем долинском делу Моштаничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Околна насеља су: Осатица, Струганица, Мазарић, Бресница и др. Југоисточно од Моштанице је ниже земљиште подесно за њиве. Паша и шуме са на вишем земљишту северо-западно од села.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и са извора.
Земље и шуме.
Око села налазе се потеси: Јелен, Бреснички Рид, Војин Дол, Ћерамидница, Бањштица, Кошаре, Јазбине, Кун, Ливађе (сада под крупним речним наносима испод села), Пударница, Језеро, Попово Гумно, Варник, Титравац, Било, Бојанин Рид, Селиште, Црквиште и Сланиште.
Тип села.
Због свог положаја у долини, село је збијеног типа и издужено од северо-запада према југо-истоку. У Моштаници се разликују крајеви: Горња, Средњаа и Доња Махала.
Постанак села, старине и прошлост.
Испод Моштанице је потес Селиште, данас под њивама. Мисли се да је ту некада било село.
У близини је место Крст где се ископавају кости из неких старих гробова.
Црквиште је на високом земљишту изнад села. Ту су се раније виђале „грамадке од цркве“. На Црквишту је 1930. године саграђена црква посвећена Св. Марији и Магдалени.
По причању, на месту Шупљи Камен изнад села некада су се крили хајдуци. Ту су у једној стеновитој падини на вештачки начин изграђене пећинице. За време Турака у пећиницима пронађено је „седам таручука пари“.
Народна легенда наводи да данашња Моштаница није много старо село. Њено земљиште до пре 150 година било је необрађено и обрасло у шуми („све била дубица, нераскопано“). Тада су дошле три досељене српске куће, које суосновале село. Од тих досељеника потичу данашњи родови: Љубисавци, Марковци и Цветановци. Други сеоски родови доселили су се касније. За време Турака најплоднија земља Моштанице припадала је појединим Турцима из Врања. Срби су имали нешто слабе земље и зато су морали да раде код Турака као чифчије. Године 1878. у селу су затечене четири чифлика – Сали Спајије, Али Јазлије и др. Од њих су мештани тада откупили земљу.
Мештани скаве Бели Недељу, прва недеља после Духова, затим, Св. Прокопију и Св. Марију и Магдалену. На овим славама приређују се сабори. Прва слава је најстарија. Другу славу примили су „због града“ а трећа слава је црквена.
Гробље је у средини села.
У новије време Моштаница је знатни настрадала од сеоске реке. На Спасовдан 1947. године изнад села догодила се велика провала облака, каква се не памти у овом крају. Од ње је надошла Моштаничка Река. На великом простору испод села нанела је стеновте блокове, неке величине кућице. Овим наносом затрпано је плодно земљиште ширине три километра. Поплава се десила и 1953. године.
Порекло становништва.
Како је поменуто, данашње становништво потиче од предака, који су се доселили.
Српски родови:
Осниовачи села:
-Љубисавци, Аранђеловдан, досељени су пре око 140 до 150 година из Љубате код Босиљграда. Њихови рођаци су Големодолци у Клашнци и Деда Ивановци у Осатици. Љубисавци су раније били богати живом стоком. Тада у њиховој кући „софра се није дизала цео дан“; делили су храну и непознатим пролазницима.
-Марковци, Никољдан, се деле на Доње и Горње Марковце. По слави они су изгледа рођаци Деда Јовинцима у суседној Бресници. Деда Јовинци су пореклом из околине Босиљграда. Одатле су се иселила браћа Јован и Павл. Први се населио у Бресници, други у Моштаници.
-Качаровци, Аранђеловдан, су грана од рода Марковци.
-Цветановци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
После оснивача села, у турско доба у Моштаницу су се доселили ови родови:
-Марчинци, Никољдан, су досељени из Раковцаа или Великог Трновца код Бујановца. Изгледа да су старинци у овој области.
-Мутинци, Аранђеловдан, су пореклом из околине Пећи у Метохији.
-Гагинци, Аранђеловдан, су се доселили из Гагинаца у Пољаници. Њих су (Алексу и Ристу Гагу) одатле истерали Арбанаси.
-Буџинци, Дејчинци, Деда Јовини, Маленци, Каракушинци, Ђавори, Климентинци и Вучкови – све славе Аранђеловдан. Не знају за своје порекло.
-Дубничани и Ћосинци, Никољдан, су досељени из Дубнице у околини Врања.
-Ташкови, стари презиме Кумендини ; Аранђеловдан, су досељени из Жбевца.
-Јованови, Паралангини и Мишинци – славе Никодан. Не знају за своје порекло
-Караканци, Никољдан, су вероватно досељени негде из Крајишта – Шоплук. Неки од њих се зову:
-Шопкини.
-Шунинци, Никољдан, не знају за своје порекло. Пре 1878. године су „били чифчије код Турци“.
-Сланобарци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. „Седели нам месту Слана Бара“ у Моштаници и по томе добили презиме.
-Чифчици, Стевањдан, не знају за своје порекло. Овде су „били на чифлик“.
По особођењу од Турака доселили су се:
-Тесовчани, Аранђеловдан, су досељени из суседног планинског села Тесовишта. Тамо имају рођаке. Даље порекло им је са Косова.
-Миленкови, Аранђеловдан, су досељени пре 26 година из Корбевца, где имају рођаке.
Муслимански Цигани су:
-Рамини су досељени као ковачи пре 50 година из Врања. Доселио се предак Рамо Марјановић.
Исељеници:
-Најчини, Милинчики и Митићи су се иселили у суседну Врањску Бању,
-Пашкуљинци су се иселили у Осатицу.
-Станковићи, грана рода Марчинци, су се иселили у Велики Трновац,
-Нешинци и Падиштани живе у Биновцукод Сурдулице.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
