Порекло становништва села Паневље (по књизи Пањевље), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи десно од Јужне Мораве на граници равног земљишта са три планинске падине са истока. Околна насеља су: Превалац, Себе Врање, Врбово и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и са извора. Познатији извори су: Језеро, Кашин и Кочије.
Земље и шуме.
Око села леже потеси: Језеро, Моравина, Орашка, Влашка Орница, Гулишта, Орачац, Струганци Рид, Трлиште, Кочије, Јечмена Падина, Куси Рид, Марино Равниште, Селиште или Старо Село, Црквиште, Росуље, Тршевине и Збириште.
Тип села.
Паневље је село разбијеног типа. Дели се на Доњу и Горњу Махалу.У свакој махали издвајају се мање групе куће.
Паневље је 1953. године имало укупно 56 домаћинстава.
Постанак села, име селу и старине.
Црквиште је место испод села. Ту је „неки пут била црква“. Ова црква постојала је у доба „када су владали Латини“. Око Црквишта мештани су ископавали старе гробове.
Данашње сеоско гробље налази се јужно од Паневља. Тамо се виде остаци једне друге старе српске цркве. Остаци камених зидова, месттимично високи метар до два показују да је црква била у положају исток-запад. Дужина јој је износила око 20 а ширина око 6 метара.
Данашње село основано је у првој половини XIX века. Оснивачи су били преци родова Анђелкови, Донини и Стаменкови. Остали сеоски родови су се доселили касније. Први досељеници земљу данашњег села затекли су по пањевима, које су морали да крче да би добили њиве. По тим пањевима настало је име села.
Селиште или Старо Село лежи уз долину изнад данашњег насеља.Тамо су биле прве куће сеоских родова. По ослобађању од Турака мештани су напустили Старо Село и подигли нове куће на нижем земљишту.
За време Турака у овом селу је постојала су два мала арбанашка чифлика. Власници чифлика живели су до 1878. године у суседном Врбову. Поменуте године Паневље је затеченоса 12 српских кућа. На дан прво петка пре Младенаца 1942. године Бугари су хтели да стрељају известан број Срба из овог села. Потом су од те намере одсутали. Због тога од поменуте године године први петак пре Младенаца редовно се слави као сеоска слава; долазе гости из других насеља и приређује се сабор на Збиришту.
Стара сеоска слава је цар Константин и Царица Јелена.
Порекло становништва.
У Паневљу живе:
-Анђелкови, Аранђеловдан;
-Додини, Никољдан и;
-Стаменкови, Аранђеловдан, су најстарији сеоски родови и оснивачи села. Досељени су у првој половини XIX века. Место старине не знају.
-Калајџици, Никољдан;
-Мрминци, Никољдан и;
-Мујинци не знају за своје порекло. Досељени су касније од оснивача села.
-Јанковићи, Митровдан и;
-Радинци, Аранђеловдан, су досељени из суседног Себе Врања. Радинци у Себе Врању имаји истоимене рођаке. Даље порекло им је из Љубате код Босиљграда.
-Сугарци, Аранђеловдан и;
-Крпејци, Савиндан, су досељени из суседног Корбевца. Даље порекло им је из села Крпејци у Грделичкој Клисури.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
