Порекло становништва села Ранутовац (по књизи Ранутово), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Ранутовац лежи на једној широкој коси и у доловима око ње. Налази се на средини пута Врање – Врањска Бања.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и са извора-кладенаца.
Земље и шуме.
На граници атара леже потеси: Морава, Тројанка, Задина, Рид, Орница, Чаврљуга, Младенов Камен, Бреснички Рид и Димин Мост. Унутрашњи делови атара зову се: Чука, Длаге Њиве, Делови (утрина), Спасине Кошаре, Шанци, Мишин Забел (сада без шуме), Грнац, Сланиште, Падина, Орнице, Логор и Меаниште.
Тип села.
Ранутовац је село збијеног типа. Састоји се од махала: Чифчиска, Плочачака и Димин Мост. Махале се састоје из групе сродничких кућа.
Ранутовац је 1951. година имао укупно 68 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Изнад Ранутовца је место Грнац. Тамо су мештани ископавали велике ћупове, ћерамиде, секире и порушене зидове. Камен од зидова некима је послужио за грађење садашњих кућа. Нико не зна какво је насеље ту било. Испод Ранутовца покрај друма је место задина, данас под њивама. Раније су се ту познавали остаци од кућа. У народу семисли да је на задини некада постојало насеље. Непосредно до Задине јемессто Гробиште, раније са плочама и крстовима. Неки мисле да су ти гробови тобож латински. Данашњи становници постепено су разнели надгробне плоче за своје грађевине.
Данашњи Ранутовац није много стар, као насеље. Основан је у првој половини XIX века. Због тога је његово становништво све из познијег времена. Као први оснивачи рачунају се четири куће од којих су се намножили родови: Чифчици, Плочаци, Ивановци и Мишинци.
Земља Ранутовца за време турске владавине у току XIX века припадала је појединим чифлик-сахибијама насељеним у Врању. Приликом ослобађања 1878. године највише земље је имао Мемет Кумбараџија, потом Емин, Мустафа и др. Земљу првог власника обрађивали су претежно припадници рода Плочаци.
Село има две славе; Спасовдан и Ваведење.
Гробље становника Ранутовца налази се у Бресници покрај цркве.
Порекло становништва.
У Ранутовцу су ови родови:
-Чифчици, Никољдан, деле се на:
-Баба Бојкини, Величкови и др. Род је основао деда Риста, који се доселио пре 125 година из села Зебеница или из села Гариња у Грделичкој Клисури. Поменути Риста је у Ранутовцу имао синове Косту, Миленка, Илију, Стоилка и Ристу – од којих су се намножиле данашње породице. Стојан, 95 година – Стоилко – Риста. Њихови стари кумови су Широкориђини у Мечковцу.
-Јовановци, Никољдан, су раније чинили један род са Чифчицима.
-Плочаци, Никољдан, потичу од неког деда Ристе. Овде су се доселили из суседног планинског села Бојин Дела. Тамо имају истоименох рођака. Даље порекло им је села Плоче у Крајишту.
-Ивановци, Аранђеловдан, потичу од претка деда Ивана. По једном казивању забележеном у Врању, изгледа да они потичу из околине Новог Брда. У народу се говори да Ивановци већ дуго времена имају само три куће.
-Мишинци или Сурчини и Главинци, славе Никољдан. Досељени су у XIX веку. Изгледа да су и они из околине Новог Брда.
Исељеници:
-Мишинци, једна домазетска породица живи у селу Биновац код Владичиног хана.
-Деда Стојковци живе у планинском селу Срнећи Дол код Владичиног хана. Има их 18 кућа. Тамо су досељени из Ранутовца у XIX веку.
-Стошићи (грана Ивановци) су прешли у Мечковац.
-Ранутовчани, Маргитинци, Станковићи и други живе у селу Стрешку у Пољаници. Прича се да су из Ранутовца побегли због чуме.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
