Порекло становништва села Содерце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Манастир Св. Симеона Столпника. Фото: www.eparhijavranjska.org
Положај села.
Содерце је подпланинско село. Лежи на граници низије на југоистоку и планинске падине на северозападу. Због поменутог граничног положаја његови становници се могу бавити различитим занимањима.
Воде.
Мештани су користили воду за пиће до пре 30 година из некоолико слабијих кладенаца. Касније су ископали бунаре.
Земље и шуме.
Потеси у пољу испод села су: Белишево, Ђерен, Росуље, Станци, Река, Кале, Лазинке, Гложје, Побијен Камен, Големе Њиве, Гогинска Рупа, Кадина Бара, Криван и Шабанке. Потеси на планинској падини изнад села су: Виначки Дол, Гробиште, Горетине, Бумбуле, Мајковац, Присоје, Мртвица, Горњи и Доњи Преслап, Лештар, Грмотан. Спаиски Забел, Дебела Бука, Габрак, Доња и Горња Бежанија.
Тип села.
Содерце се састоји из главног сеоског дела и из махала Самољица и Дебавци. Поменуте махале леже на западу, далеко до села километар до километар и по. У главном сеоском делу, које је збијеног типа, поједини крајеви носе родовска имена – Ристовци, Павленци, Ђорговци и др.
Содерце је 1951. године имало укупно 86 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Изнад села су места Доња и Горња Бежанија. Тамо су мештани ископавали велике земљане ћупове и цигле. Појединим данашњим становницима ћупови служе као делово казана са печење ракије. Назив Горња и Доња Бежанија, мисли се, да су успомена на неко бежање становништва од Турака или куге. Са доње стране села је место Латинско Гробље. Ту су се раније могли видети „коџа гробови“. Њихов правац био је исток-запад; а на оба краја сваког гроба био је пободен по један шиљати камен. Данашњи становници, који су досељени, причају да су се у овим гробовима сахрањивали „Латини или Римљани“.
Са горње стране села налази се манастир Св. Симеон, саграђен око 1885. године. Пре тога на том месту била је зграда мањег манастирског храма.
О Содерцу постоји писани помен из Средњег века. Помен је из прве половине XIV века. Њега је као влашки катун и село Псодерце жупан Маљушат приложио Хиландару а краљ Душан 1343/45. године потврдио. Средњевековно Содерце касније је опустело. По народном казивању, данашње село основано је на почетку XIX века. Тада су дошле четири досељеничке породице од којих потичу садашњи родови – Јанковци, Ђорговци, Циглини, Павленци и још неки други. Њих зову „старосељанима“. Остали родови досељавали су се посстепено након оснивања села.
Пред крај турске владавине у Содерцу је живело 5 до 6 арбанашких породица. Звале су се: Абдулови, Меметови, Шабанови, Маличови и др. Они су имали много земље коју су обрађивали уз помоћ Срба. Године 1878. Арбанаси су земљу продали Србима и иселили се из Содерца. За време Турака Срби су имали своју земљу у планинском делу атара, који је неплоднији.
Заједнуичке славе свих мештана су: Св. Никола пролећни и Св. Симеон. Ова друга је и манастирска слава. На дан манастирске славе је главни сабор.
Сеоско гробље лежи на простору између главног дела насеља и махале Самољице.
Порекло становништва.
У селу живе становници који потичу од досељених предака.
-Јанковци, Никољдан. Род је основао Јанко, предак четвртог појаса . Никоал, 40 година – Риста – Ђорђе – Таса – Јанко. Јанко се доселио из суседног Катуна. Тамо је имао брата Николу, који је основао посебан род. После су и они прешли у Содерце. Даље порекло Јанковаца је из Сувојнице близу Сурдулице. Јанковцима су род Битинци у Бунушевцу.
-Денини, Никољдан, су добили презиме попретку Младену (Младенини-Денини). Они су грана од рода Јанковци.
-Ристоваци, Никољдан, су из Горњег Ристовца. Род је основао Стојилко, предак другог појаса. Он се доселио у женину кућу пре око 100 година. Милан, 72 године – Арса – Стојилко. У Горњем Ристовцу Стојилко је имао брата Стевана; живели су у задрузи Лишковци, која је бројала 77 чланова. Неки њихови рођаци из Горњег Ристовца прешли су у Декутинце код Владичиног Хана, у Врање и Крагујевац. Лишковци су у Горњи Ристовац досељени су из суседног Жбевца а њихово даље порекло је од Битоља.
-Николинци, Никољдан, су досељени из Катуна после рода Ристовци. У Катуну су били један род са напред поменутим Јанковцима. Њима у рођаци Битинци у Бунушевцу.
-Стамболци, Аранђеловдан, су добили презиме јер је неки њихов предак ишао у Стамбол – у печалбу.
-Ђорговци, Ђурђиц, потичу од православних Цигана, због чега имају презием Ђорговци.
-Мишинци, Ђурђиц, раније су чинили један род са поменутим Ђорговцима. Са њима и сада имају заједничке кумове.
-Циглини, Павленци и Длагини – сви славе Ђурђиц и не знају за своје порекло.
-Додини, Ђурђиц, увек „една па една кућа“.
-Самољичани, Ђурђиц. Оснивач рода звао се Стеван; доселио се пре 100 година као сеоски говедар. Риста, 70 година – Трако – Стеван. Доселио се из Самољице код Прешева.
-Мандини, Аранђеловдан, су скоро досељени из Рибница. Тамо су припадали роду Лепојци.
-Ђорђевићи, Аранђеловдан и;
-Пешићи, Никољдан, су досељени из Доњег Нерадовца.
-Шопци, Аранђеловдан, су досељени пред крај турске владавине из Бабине Пољане и Горњој Пчињи. Из поменутог села „побегли од муке“.
-Дабевци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.
-Честелици, Аранђелован. Род су основала „прирођена деца“, они су „доведени по мајку“ из планинског села Честелина. Даље порекло им је из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Оканци, Аранђеловдан, су досељени из Кошарна код Бујановца. Тамо им је живео предак Риста Окан, који је имао жену Карафилку. Жену је напао неки Турчин. Риста је убио Турчина и са женом пребегао преко грание после 1878. године. Најпре су радили туђу земљу. За његову жену се прича да је била позната као добра домаћица. Даља старина им је из Билинца код Гњилана.
Исељеници.
-Јанковци, исељена по једна породица у Скопље, Ковин, Сомбор и Бугарску.
-Ђорговци, по једна породица исељена у Доњи Шапранац (Ђорговци), Врање и Београд.
-Самољичани, једна породица живи у Београду.
-Цингини, једна породица живи у Смедереву.
-Денини, једна породица прешла у (Доње) Врање и две у Лесковац.
-Дабевци имају исељеника у Врању и Прибоју.
-Оканци, једна породица прешла у суседну Собину – Бранко Оканче.
-Стамболци, једна породица призећена у Бунушевцу.
Потпуно се иселили:
-Велкови, Аранђеловдан, су живели у данашњој Самољичкој Махали. Исељеника од овог рода има у Нерадовцу, Врању и Панчеву.
-Деда Пешини живе у Крајмировцу код Бујановца.
-Деда Стојанови, сада изумрли, у Куштици су били досељени из Содерца.
-Митићи су у Врањској Бањи.
-Дамчинци су у суседној Собини.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
