Порекло презимена, село Миливојце (Врање)

Порекло становништва села Миливојце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи у подножју планине Карпине, на доста изровљеном земљишту. Суседна насеља су: Дубница, Катун и Бели Брег.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из једне чесме и четири бунара. Изнад села избијају слабији извори Марин Дол и Голем Лештар.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе на планини су: Лебовац, Кратки Дол, Бурдуков Чукар, Средњи Чукар, Корубе, Кованица, Големи Шип и Јазбине. Топографски називи за потесе у низији су: Селиште, Рид, Страна и Чолина Чешма.

Тип села.

Миливојце је село збијеног типа и подељено је на две махале – Горњу или Гајинску и Доњу или Стошинску.

Миливојце су 1951. године имале 38 домаћинстава.

Постанак села и старине.

Потес Селиште лежи око 300 метара југозападно од Миливојца. На Селишту „неки пут било село од предњи народ“. Тамо су сада њиве, шљиваци и баште. Од старог насеља раније се познавао бунар и „зидине од кућа“. Поред Селишта је место Црквиште. Ту се познају остаци од темеља неке старе зграде. Данашњи становници уверени су да је на поменутом месту постојала црква посвећена Св. Ђорђу. Ова црква припадала је старим становницима, који су живели у Селишту. Сваке године на Ђурђевдан данашњи мештани код овог црквишта „свете масло“.

Садашње Миливојце основали су браћа Стоша и Величко, досељени из суседне Дубнице. Тамо су припадали роду Јовинци. Даље порекло име је из села Округлице у Пољаници. Од једног брата потиче данашњи род Стошини а другог брата је род Гајини. Оснивање села извршено је пре око 120 година. Гробље села Миливојца налази се у Дубници. До 1878. мештани Миливојца нису имали своју земљу већ су радили на земљи појединих муслиманских власника чији су се главни чифлици налазили у суседном Катуну. Власници земље пред крај турске владавине били су неки бег и нека жена Туркиња, сада у народу запамћена као Када. Поменуте године земљу су откупили мештани од исељених чифлик-сахибија.

Порекло становништва.

У Миливојцу су ови родови:

-Стошини, Никољдан. Оснивач рода Стоша је предак трећег појаса. Стоша јеимао пет синова од којих су се намножиле данашње породице. Већ је речено о њиховом пореклу.

-Гајини, Никољдан, су добили презиме по удовици гаји, која је била жена оснивача Величка: Трајко, 63 године – Јован – Јања – Величко. И Величко је имао пет синова од који су се намножиле данашње породице. Раније је речено њихово порекло.

-Ђорђијани, Св. Ђорђе, живе у Стошиној Махали. Доселили су се 1878. године из Стајевца у Горњој Пчињи.

Лебовац.

Лебовац су два пуста селишта на гребену Карпине, у непосредној близини Новобрдске Криве Реке. Ова селишта, звана Горњи и Доњи Лебовац, сада припадају Србима из подпланинских села Миливојца, Дубнице и Павловца. Они тамо имају нешто њива, а у току маја и јуна на Лебовцу се напасају волови. Приликом ослобађања од Турака 1878. године Горњи и Доњи Лебовац били су затечени као мало арбанашко насеље; на сваком данашњем селишту имало је по 5 до 6 породица (Асанови, Мифтарови и др) тада исељених у области јужно и југозападно од Ристовца. Сада се познају остаци порушених кућа; раније су се могли видети и остаци гробља. Арбанашко насеље Лебовац ималоје српско име. Пре доласка Арбанаса ту су живели Срби. После исељавања Арбанаса селиште Лебовац држава је доделила становницима из (већ) поменутих места. На Лебовцу избијајуизвори Закукана Чешма и Жуто Кладенче. Око извора лети се подижу сточарски станови у којима живе сточари поменутих села чувајући волове.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.