Порекло становништва села Стропско, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи у долини Нерадовске Речице у непосредној близини Дубнице.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара. Даље од насеља избија извор Ћумк.
Земље и шуме.
Називи потеса око кућа су: Криванов Камен, Средњи Рид, Чивлак (сада су ту виногради), Ћумка, Река и Пешчана. Мештани имају потесе и на планини Карпини. То су: Плавило, Лештар, Голич и Длаги Рид.
Тип села.
Због свог положаја Стропско је село збијеног типа. Пружа се од севера ка југу и у том правцу се дели на Горњу, Лажојску, Јазовску и Доњу или Кршевљанску Махалу.
Стропско је 1951. године имало 36 домаћинстава.
Постанак села и старине.
На појединим местима у садашњем селу становници су налазили остатке од некадашњих кућа а на једном месту су пронашли „старо ђубре“. По предању ти остаци потичу „од неко предње село, које је помрло и изгубило се“.
На месту где су виногради становници су откопали 20 гробова. Гробови су били по дну и са стране обложени циглама. Неки мештани претпостављају да су се у тим гробовима сахрањивали Римљани.
Данашње Стропско спада у млађа насеља. Основали су га српски досељеници, који су долазили на чифлик-сахибијску земљу. Оснивачи села били су преци данашњег рода Лажојци. Они су у Стропско дошли пре око 90 до 100 година. После њих доселили су се Јазовци, Манџунци и др.
У Стропском постоји црква Св. Петка. Саграђена је неколико година пре ослобађања од Турака. Одобрење да се гради црква дао је неки Абдула-бег, који је тада имао земљу у овом селу. Он је саветовао мештанима „црква да буде длибоко у земљи и да се покрије сламом“ – што је и урађено.
Пре ослобађања власници Стропског била су три Турчина – Абдула-бег, Сулеман и Заим. Они су живели у Врању, док су се у овом селу налазили њихови амбари и кошеви.
До пре 50 година становнци су имали гробље у Доњем Нерадовцу. Садашње гробље налази се око цркве. У Стропској постоје две заједничке славе; на дан првог петка после Васкрса и на Петковдан – Св. Петка (што је црквена слава). На дан прве славе приређује се велики сабор.
Порекло становништва.
Сви становници потичу од досељеника.
Родови по старости досељавања су ови:
-Лажојци, Аранђеловдан, су најпре живели у Горњем Нерадовцу где имају истоимених рођака. Из Горњег Нерадовца у Стропско су се доселили оснивачи рода Недељко и Цеко. Недељко је дед данашњих становника: Риста, 64 године – Стоја – Недељко, умро око 1910. године.
-Јазовци, Ђурђиц. Њих је деда Цека, предак у роду Лажојци „сотерао у кола“ из Доње Отуље. У овом роду, приликом досељења „деца су била ситна као јазавци“ по чему су добили родовско име. У Доњој Отуљи рођаци су им Симоновци. Даље порекло им је из Пољанице.
-Сагламци, Никољдан, су из Горњег Шапранца код Врања, где имају истоименох рођака.
-Лучанци, Аранђеловдан, су добили презиме по селу у Прешевској Црној Гори одакле су се иселили после 1878. године.
-Манџунци, Ђурђиц, су досељени из махале Дукинац у суседном селу Дубници. Тамо су припадали роду Дукинци, чије је порекле из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Некњорци, Никољдан, су досељени из Лапрдинца после 1878. године. Тамо су припадалу роду Рајковци, чије је порекло са Косова. Овде су најпре били чифчије на имању Тасе Стајића из Врања.
-Бањани, Митровдан, су досељени 1910. године из Врањске Бање.
-Љубанци, Никољдан, су досељени из Кршевице, где имају рођаке. Из Кршевице се преудала у род Јазовци мајка, која је довала два сина. Од једног су Љубанци, док се други син касније призетио у Дубници.
-Стојменови, Аранђелован, су досељени из Горњег Нерадовца. Тамо су се звали Пенини и некада били род са Лажојцима.
-Кршевљани, Никољдан, су досељени на купљену земљу 1914. године из Кршевице. Тамо имају рођаке – Петрићевићеви.
-Гута, Никољдан, су досељени 1939. године из Богдановаца.
Исељеници:
-Јазовци, једна породица се призетила у Дубници.
-Кршевљани, једна породица се пизетила у Горњем Нерадовцу.
-Стропљанци живе у Златокопу.
-Преперци живе у (Доњем) Павловцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.