Порекло становништва села Злегиње Горње, општина Александровац, Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ова насеље, које само мали поток дели на Доње и Горње Злегиње, заузима сличан положај као и друга села на десној стране Велике Реке. Куће су на благим падинама коса, поређане у групама поред путева који воде према долинској равни. На месту где се додирују равни и стране, поред главног пута, насеље је ушорено. Ту су осмогодишња школа, задружни дом, продавнице и кафане.
Земље.
Злегиње је окружено плодним површинама под њивама, ливадама и виноградима. Пространа раван, која је под кукурузом, поврћем и ливадама, била је раније заједничка сеоска утрина, одвојена оградама од њива у странама. По њој је пасла поглавито крупна стока и свиње док су овце држане по утринама изнад села, где су за њих подизали колибе и торове. Вратница за улаз стоке на утрину била је испод данашњег главног пута. Доцније, када је утрина издељена, атар је добио другачији пољопривредни изглед. Утрине у равни су претворене у њиве и ливаде а горње стране у винограде. Потеси са кукурузом и ливадама носе следеће називе: Раван, Мало Поље, Класановица, Дреновак; а под виноградима: Нерезине, Дубраве, Горњи и Доњи Средоман, Дуб, Коса, Лештак и Аптинац. Из овога се види да данашњи топоними овде, као и другим насељима Жупе, указују да су ту, уместо данашњих засада пољопривредних култура, постојале утрине и шуме.
Име селу.
Злегиње је старо насеље. У народу се чује да је оно добило име по неком злом аги. Међути, вероватније је да назив потиче од неког властелина Злегиње.
Порекло презимена.
Преци данашњег становништва Злегиња досељени су из разних крајева, поглавито крајем 18. и почетком 19. века.
То су:
-Радулци, Петровдан. Предак радуле дошао је из Ирице, засеока села Блажева на Копаонику. У исто време је у Жупу дошао и његов брат Илија, од кога су Иричани у Дашници док је трећи брат Станко остао у Ирици.
-Ђорићи, Стевањдан. Предак се доселио из Батога на Копаонику а пореклом су из Црне Горе.
-Јовићи, Лучиндан и Марковдан. Предак се доселио из Жиљака код Бруса, пре пет колена: Живко (45 година), Добривоје, Милосав и Јован. Рођаци Јовића у Злегињу су;
-Стојановићи и Филиповићи. Они су од три брата, Јована, Стојана и Филипа.
-Ивковићи, Ђурђевдан, су пореклом из Врбовца код Блаца у Топлици, где и данас живе њихови рођаци.
-Кочинци, Аранђеловдан и Стевањдан, су из Кочине на Копаонику.
-Шљивићи, Ђурђевдан, су у Злегиње дошли из Ботуње а тамо из села Шљивовице у подгорини Копаоника, према Косову.
-Крпићи, Аранђеловдан. Предак дошао из Косова у Доње Вратаре а отуда у Злегиње. Од тада броје пет колена: Милан (30 година), Никодин, Милош, Аврам и Милован.
-Миловановићи, Митровдан и Јеремијеван. Како кажу њихов предак је дошао са мајком из села Рвата у долини Ибра у Новаке а одатле на мираз у Доње Злегиње. Броје до сада четири колена: Владимир (30 година), Данило, Радоје и Мијајло. Неки Миловановићи тврде како су род Крпићима од којих су се разродили због неке свађе.
-Карајовићи и Караилићи*, кажу да су од два брата Кара-Јове и Кара-Илије. Предак је због сукоба са Турцима побегао овамо из Глибовца, села између Смедеревске Паланке и Младеновца, где су били тек досељени из Црне Горе. По Глибовцу их зову и „глибари“. Броје од досељења из Глибовца шест колена: Боривоје, Драгомир, Зарије, Драгић, Ђорђе и Стефан.
-Симићи* воде порекло од Симе, којисе као дете доселио из Шипова код Луковске Бање, најпре у Крушевац а затим у Злегиње.
-Ботуњци* су дошли из Левча у Шумадији, где је њихов предак Милован убио Турчина, побегао и населио се у Ботуње у Жупи а затим прешао у Злегиње. Један крај у Злегињу називају Кулизиће. Од њих су, кажу;
-Ђурђевићи и Сијићи*.
Други, мањи родови су углавном досељени из околних планинских села:
-Рајковићи* су из Ржанице;
-Пантићи* из Палевштице;
-Ђукићи* сз из Плоча;
-Маринковићи* из Липовца код Бруса;
-Бајићи* и други.
*Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
*
ДОДАТАК:
Милорад Сијић, Злегиње Горње и Доње, Креативна Радионица Крушевац, 2003. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић.
ГОРЊЕ ЗЛЕГИЊЕ
АНЂЕЛКОВИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Анђелко.
Не може се са сигурношћу рећи одакле су дошли у Горње Злегиње, али је сигурно да је у ово село половином 19. века дошао Анђелко Радовановић.
ГАЈИЋ
Крсна слава им је св. Никола 19. децембар.
Родоначелник ове фамилије је Гаврил – Гаја.
У Горње Злегиње дошао је 1870. године из села Мала Дренова Гаврил – Гаја Миљковић (1775-1878), што значи да је син Миљков.
Постоји прича да су у месту Бело Поље у околини Рашке живели деветоро браће и једна сестра на коју се намерише локални Турци и у таквој ситуацији најмлађи брат Гаја решио је да оконча ову ствар. Позвао је Турке у своју кућу рекавши им да су пристали да удају сестру за Турчина. Ту је настало велико славље, Турци су почели да пију и кад их је пиће омамило браћа, по ранијем договору, их побију.
Тај догађај их је приморао на бекство према Србији. Гаја се задржао неко време између Куршумлије и Бруса, а задња станица пре доласка у Горње Злегиње била му је Мала Дренова код Бруса.
ДОБРИЧИЋ
Крсна слава им је св. Димитрије 8. новембра.
Донели су своје стално презиме.
У Горње Злегиње је дошао Димитрије (1833-1874) са женом Маријом из села Козница половином 19. века.
ЂУКИЋ
Крсна слава им је св. Ђорђе 16. новембра.
Донели су своје стално презиме.
У Горње Злегиње су 1872. године стигла два брата Јаков и Петар Ђукић из Плоче.
ЈОВАНОВИЋ – БЕКРИЋ
(Марковић,Ђурић, Илић, Живадиновић, Маринковић)
Крсна слава им је св. Мина 24. новембра.
На размеђи два века 19. и 20. у Горње Злегиње је стигао, из Великог Рибара код Бруса, Јован Бекрић који је имао синове Марка (1797-?), Ђуру (1798-?), Илију 1808-1842), Миленка (1813-1849) и Недељка (1821-1875). Сви су они уписани у попису од 1833. године као Јовановићи по свом оцу. Од ове породивце касније у селу је пет презимена.
ИВКОВИЋ
Крсна слава им је св. Ђорђе 16. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Ивко Богићевић.
У Горње Злегиње међу првима је дошао Ивко Богићевић (1759-?) са синовима који су уписани Ивковићи по своме оцу.
Сви ови Ивковићи имају само женску децу. Ова породица је најбољи пример како су у то време размишљали људи у овом делу Србије. Постоји писана монографија породице Цветковића из Горњег Ступња. Њу је написао крајем 19. века један члан те породице и најбоље описао тадашњу филозофију живљења. У аманет је оставио потомцима: „Ако се икада деси да се не роди мушко дете гледајте и лево и десно и нађите мушкарца да не би имовина пала у женске руке“.
Ивковићи су типичан пример. Није био тада проблем довести некога на призетство и оставити му имање, али Стеван Ивковић је заволео слугу Милоја Гмитровића који је дошао из села Добрич код Ниша. Наметнуо се газди да му овај сву имовину преписао уз једину обавезу да поудаје женску децу кад стигну за удају. Милоје је узео презиме Ивковић.
ЈОВИЋ
Крсна слава им је св. Лука 31. октобра.
Родоначелник ове фамилије је Јован Ђорђевић.
Из села Жиљци међу првима је дошао Ђорђе Лукић што значи да је био син неког Луке. У попису од 1833. године под бројем четири домаћин куће је Ђорђе Жилчанин стар 76 година који има синове Јована 25, Милоша 12, и Младена 10 година. У самом селу одувек се причало да су они рођаци са Филиповићима и Стојановићима. Из овог пописа се то не види. Међутим није немогуће да су Ђорђе и Филип браћа јер су дошли из истог места у исто време а и крсна слава им је иста. Најдаљом старином су из Никшића.
КАРАЛИЋ
Крсна слава им је Ђурђев дан 6. маја.
Родоначелник ове фамилије је Илија Кара Илија.
Радован који има два сина Илију (1773-1849) и Јована (1783-?) који су Радовановићи дошао из Оџака. Када су браћа поделила своје имање испоставило се да је то уствари међа између два села па потомци Илије живе у Горњем, а потомци Јована у Доњем Злегињу.
ПЕТРОВИЋ – КАРАЛИЋ
Крсна слава им је Ђурђев дан 6. маја.
Родоначелник ове фамилије је Петроније Кара Илић.
Петроније је био најмлађи син Илије Кара Илије и као и његова браћа носио презиме Кара Илић.
КРПИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Донели су своје стално презиме.
Крајем 18. века у село Горње Злегиње дошла су из Малог Рибара код Бруса два брата, Петар и Гмитар Крпић са породицама. Они су били једни од ретких који су још тада знали своје стално презиме. Старином су из Мораче.
ГАЈИЋ – КРПИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Гаврил – Гаја Крпић.
Гаја је најстарији син Гмитра Крпића. Када је отац умро он постаје домаћин куће у којој живи заједно са браћом.
МИЛОВАНОВИЋ – КРПИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Милован Николић.
Ово је грана Крпића од Петра чији синови Никола и Маринко су уписани као Петровићи по свом оцу. А касније потомци Николиног сина Милована узели су презиме Миловановић.
ВУКОЈЕВИЋ – КРПИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Вукоје Маринковић.
Маринко Крпић – Петровић (1793-1837) млађи син Петра Крпића имао је сина Вукоја по коме су узели презиме. Породица Вукојевић – Крпић се населила 1893. године у Јанкову Клисуру.
МИЈАЈЛОВИЋ
Крсна слава им је св. Лука 31. октобра.
Родоначелник ове фамилије је Стеван.
У Горње Злегиње је дошао Стеван Мијајловић (1813-?) 1834. године из Грашеваца.
МИЛАНОВИЋ
Крсна слава им је св. Јован 20. јануара.
Родоначелник ове фамилије је Милан Милосављевић.
У село Горње Злегиње из Доњих Вратара дошао је Панта Милановић (1823-1886), 1878. године унук Миланов од чијег су имена узели себи презиме.
МИЉКОВИЋ
Крсна слава им је св. Никола 19. децембра.
Родоначелник ове фамилије је Миљко Радосављевић.
У Горње Злегиње се 1850. године доселио из Осредака Радосав Милић са својом породицом. Ретко ко зна да су тада имали стално презиме Анђелић, али су га овде променили. Старином су Петрашиновићи из Херцеговине.
ПАНТЕЛИЋ
Крсна слава им је св. Димитрије 8. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Пантелеја.
У другој половини 19. века овде је из Паљевштице дошао Пантелеја Гавриловић (1808-1889) са женом Вучицом (1805-1874) и синовима Милуном (1835-?) и Веселином (1841-1920), и братом Радованом Гавриловићем (1803-?), који се касније одселио у Тулеш. Најдаљом старином су „од Тетова“.
ПЕТРОВИЋ
Крсна слава им је св. Трифун 14. фебруара.
Родоначелник ове фамилије је Петар Лазић.
У село Горње Злегиње у време Првог српског устанка стигао је Петар Лазић из Велике Врбнице изнад Александровца кога су још звали „Бежанац“. Тај Петар је био сакат. Бежанци су старином из Херцеговине одакле су дошли у село Велику Врбницу (по Лутовцу су пристигли са Косова преко Копаоника или преко Старе Рашке из Црногорских Брда). Бежанци су велика фамилија а овај надимак су добили зато што су стално бежали од Турака. У Великој Врбници су од овог надимка извели себи презиме Бежановић и данас имају ово презиме. Многи Бежанци су одлазили из Велике Врбнице као Петар у Злегиње и Паун у Вражогрнце од кога су данас Пауновићи.
РАЈКОВИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Рајко.
Рајковићи су дошли од Колашина у Ржаницу. Живадин се налазио у попису становништва од 1833. године у селу Ржаница где живи у домаћинству брата Милана Рајковића који је домаћин куће.
Већ 1834. године Живадин Рајковић је уписан као житељ Горњег Злегиња. Он се пре тога оженио Јагликом ћерком Филипа Жилчанина па су га вероватно наговорили да дође у Горње Злегиње.
РАЈКОВИЋ – РАДИВОЈЕВИЋ
Крсна слава им је св. Архангел 21. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Радивоје.
Ови Рајковићи тврде да су пореклом из Црне Горе и да су род са Рајковићима који су дошли из Ржанице, али нико није сигуран како. Сигурно је само да је у Горње Злегиње дошао неки Милосав Радивојевић из Ржанице. У попису од 1833. године у Ржаници постоји домаћинство чији је домаћин Никола Радивојевић старији од два брата.
Када је и како касније дошло до тога да промене презиме у Рајковић то ни они сами нису сигурни само знају да су се дуго презивали Радивојевић.
СИЈИЋ
Крсна слава им је св. Лука 31. октобра.
Родоначелник ове фамилије је Симон.
Почетком 19. века у Горње Злегиње је дошао Симон Милошевић (1783-1846) из Грашеваца 1833. године. Пореклом је од Колашина из Црне Горе одакле су половином 18. века дошли у Бозољце, засеок села Грашевца код Бруса, где су их називали „Колашинци“. Симонови синови су уписани по тадашњем обичају Симоновићи, а како је касније дошло до тога да су њихови потомци Сијићи није сигурно.
Милош Сијић из Врњачке Бање, каже: Симон је, по причању старијих људи, имао некакву лампу коју је палио свако вече и по њој је био познат у крају. По тој лампи су се људи оријентисали и када је неко у разговору требао некога да упути говорио би: „Онамо где сија“. То је касније прешло у: „Онамо код Сије“. Тако Симон доби надимак „Сија“ а његови синови касније, пошто су били познатији по надимку, узеше за презиме Сијић.
СИМИЋ
Крсна слава им је св. Мина 24. новембра.
Родоначелник ове фамилије је Сима.
Симићи воде порекло од неког дечака Симе из села Штаве код Луковске Бање. Сима је био слуга у Крушевцу и после извесног времена је дошао у Горње Злегиње, где се настанио. Сима је имао три сина Мишка, Милоја и Милутина.
У попису од 1833. године нема Симе који је у међувремену умро а његов најстарији син Мишко или Милић Кулизић је домаћин куће. Од њега су данас у Горњем Злегињу Милосављевићи који славе светог Николу.
ЂУРИЧИЋ
Крсна слава им је св. Андреја, у Злегињу славе св. Мину.
Родоначелник ове фамилије је Ђурица.
Предак Ђуричића досељен је из Црне Горе у Велику Дренову код Трстеника. Ђурица, који је био 18 година комита (одметник) у време Турака, због убиства Турчина, да би заварао траг долази и насељава се у селу Суботица. Тако су његови каснији потомци од њега постали Ђуричићи.
Године 1897. Сибин Симић из Горњег Злегиња, коме је исте године умрла жена са којом није имао деце, жени се Миросавом, удовицом Алексе Ђуричића која са собом доводи сина Драгутина.
СТЕФАНОВИЋ
Крсна слава им је св. Илија 2. август.
Родоначелник ове фамилије је Стеван.
Стефановићи воде порекло од неког Црногорца Стевана који је из Црне Горе отишао у Глибовац код Младеновца. Тамо је био у завади са Турцима и бежи одатле и долази у Злегиње. Због тога што им је тај предак дошао из Глибовца и данас их мештани зову Глибари.
ФИЛИПОВИЋ
Крсна слава им је св. Лука 31. октобра.
Родоначелник ове фамилије је Филип.
У Горње Злегиње је дошао са својом породицом Филип Жилчанин из села Жиљака. Дошли су у село, претпоставља се, после Другог српског устанка јер је Живко рођен 1821. године у Жиљцима. Пошто их има у попису од 1833. године вероватно су дошли између 1821. и 1832. године. У међувремену је Филип умро, а домаћин куће постаје Стојан Филиповић у чијем домаћинству живи и брат Живко. Старином су из Никшића.
Стојан је кмета села 1837. године. Важно је нагласити да је 1839. године када су формиране сеоске општине постао је први председник Општине доњозлегињске и председник Примирителног суда. Пошто је у своје време имао већи углед од свога оца његови потомци узеше себи презиме по њему, Стојановићи, а од Живкови потомци су остали Филиповићи до данас.
СТОЈАНОВИЋ
Крсна слава им је св. Лука 31. октобра.
Родоначелник ове фамилије је Стојан Филиповић.
О Стојану Филиповићу, сину Филипа Жилчанина, смо већ рекли да је био први председник Општине доњо злегињске и председник Примирителног суда, а био је „најотменији“, частан, способан и правдољубив јер само такав могао је бити изабран на ову функцију.
Борисав Милосављевић (1904-1956) из Гаревине 1924. године оженио се Маријом, ћерком Вукашина Стојановића и наставио да живи у Злегињу.
ЦВЕТКОВИЋ
Крсна слава им је Петковица 27. октобра.
Донели су своје стално презиме.
Једна су од првих фамилија, предака данашњих становника, који су дошли овде по причању самих мештана. Миљко Цветковић је дошао у Горње Злегиње, али није сигурно одакле.
