Порекло презимена, село Бели Брег (Врање)

Порекло становништва села Бели Брег, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Бели Брег је мало подпланинско село. Лежи између Вртогоша, Катуна и Миливојца.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из једне чесме у Горњој Махали  и из неколико бунара у Доњој Махали.

Земље и шуме.

Називи потеса („местишта“) у низији су: Шумак, Горица и Лучанка. Потеси на планини су: Осоје и Трње.

Тип села.

Бели Брег је село разбијеног типа. Састоји се из Горње и Доње Махале (Поповци). Махале су међусобно удаљене око 800 метара.

Бели Брег је 1951. године имао 24 домаћинства.

Постанак села, старине и прошлост.

Северно од данашње Доње Махале, у виноградима, мештани су ископавали велике земљане ћупове и темеље од кућа. У близини винограда избија извора Бара. Не зна се када је основано данашње село Бели Брег. Најпре се састојало само од данашње Горње Махале. Око 1850. године основана је Доња Махала. Њу су основали досељени преци рода Поповци.

У Горњој Махали су до 1878. године живеле три арбанашке породцие. Арбанаси су били власници земље, док су Срби из поменуте махале радили код њих као момци. Своју земље за време Турака имали су само Поповци насељени у Доњој Махали. Арбанаси из Белог Брега су се 1878. године у Велики Трновац и Скоље.

Сеоска слава је на дан Св. Атанасија (у мају).

Умрле становнике сахрањују на гробљу села Вртогоша.

Порекло становниптва.

У Горњој Махали су ови родови:

-Лучанци, Аранђеловдан, су досељени пред крај турске владавине из Лучана у Прешевској Црној Гори.

-Стошићкови, Никољдан, не знају за своје порекло. Овде живе од када и Лучанци.

-Цветковци, Никољдан, су досељени из суседног Катуна.

-Ћошини, Никољдан, су досељени из Топлаца. Тамо си изгледа били старинци.

-Крстинци, Ваведење, су досељени за време Турака из Бујановца. Тамо су били старинци.

У Доњој Махали живи род:

-Поповци, Никољдан. Оснивач рода био је поп Стеван. Он се са пет синова (Стоша, Мита, Ђорђија, Станко и Величко), доселио из Доњег Жапског око 1850. године. Светозар, 50 година – Данило – Мита – Стеван, оснивач рода. Стеван је овде купио земљу од неког Арбанаса Емина насељеног у Горњој Махали.

Исељеници:

-Стошићкови, једна породица се иселила у Врање и једна у Београд.

У Суседни Вртоогош иселили су се:

-Брезничани и Атарци.

-Крстићи су се иселили у Велики Трновац.

-Мечкари сусе иселили у Кумарево  после 1878. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.