Порекло становништва села Раковац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Село је близу Бујановца; лежи у котлинском дну са обе стране Раковачког Потока, леве притоке Јужне Мораве.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара и једног извора-кладенца. Свака кућа има свој бунар дубине од 6 до 15 метара. На сеоском атару избијају два термална врела – Турски и Кавурски Извор.
Земље и шуме.
Топографски назива потеса су: Росуља, Локва, Брод, Шаврљике, Брестике, Преко Мораве, Врело, Шамак, Грчка, Заједница, Лешанске Ливаде, Калкаваница, Трбан, Пашалак (раније паша, сада њиве), Селиште, Кућиште и Ћурков Вир.
Тип села.
Куће у селу су збијене и махале чине засебне групе, које су једна поред друге – близу поређане. Лево о д Раковачког Потока је Јешанска Махала; десно од истог потока су Доња, Средња и Ћиканска Махала.
Раковац је 1951. године имао укупно 114 домаћинстава.
Постанак села и прошлост.
Постоји предање да је село најпре лежало на Селишту – на граници пема Лопардинцу. Потом се преселило на Кућиште и најзад прешло на данашње место. Пресељавање се вршило због епидемије куге. Када су мештани прешли на данашњи положај куга је престала. На Селишту и Кућишту су данас њиве.
Данашње насеље постало је спајањем двају села. Једно село је било прави Раковац; лежало је десно од Раковачког Портока. Друго село се звало Јешанце и оно је лежало лево од истог потока. Спајање ових села извршено је 1912. године. Некада је Јешанце имало више кућа од Раковца али се становништво Јешанца умањило због кужне епидемије (заоравали га црним воловима близанцима). После тога Јешанце није никада имало више од 20 домова („једна кућа ако се прида, друга се поништи“).
Од прве половине XIX века до 1912. године Раковац је био чифлик-сахибијско насеље („нико није имао својину“). Чифлик је основао Хусејин-паша из Врања; он је на превару узео земљу која је до тада припадала Србима. После смрти поменутог паше остали су његови наследници. Године 1878. из Врања су се доселили у Раковац чифлик-сахибије Адиљ-анама, ћерка Хусејин-паше, и њен зет Камбер-ефенција. Око 30 српских кућа радило је на имању анаме а исто толико кућа радило је на имању ефендије. Од чифчинства Раковац се ослободио после турске владавине; нешто земље поделила је аграрна реформа а други је откуљен. Продавао га Ћемал-бег насељен у Тетову, син поменутог Камбер-ефендије. Један шиник мештани су плаћали по „42 банке“.
Чифчинство се није протезало једино на данашњу махалу Јешанце. Та земља није била почифличена јер није била довољно плодна – земља је смолница.
У Раковцу постоји црква Св. Петке грађена 1848. године. Пре тога је на том месту била стара црквица.
Црква и село славе Петковдан. До 1912. године махала Јешанце, пошто је била засебно село, је имало засебну славу, Св. Русу.
Покрај пута између Раковца и Бујановца раније се познавало „латинско гробље“.
Порекло становништва.
Станоништво Раковца већим делом је стариначко а мањим делом досељено.
У правом Раковцу живе ови родови:
-Деда Митринци, Аранђеловдан, су старинци.
-Марковци, Ћурчици, Јањинци, Козинци, Вељковци и Богисинци – сви славе Никољдан, су некада чинили један род. Сматрају се да су старинци.
-Пућинци, Ђоковци и Биболарци – славе Митровдан. Раније сучинили јдна род. Кажу да су старинци.
-Магдинци, Св. Алимпије Столпник, су стари сеоски род. Презиме су добили по некој баба Магди.
-Трнавци, Никољдан, потичу од браће Крсте и Наке. Дошли су око средине XIX из Трнаве код Прешева. Поменуто село је 1912. године затечено као арбанашко село. Станко, 70 година – Нака, који с доселио са братом.
-Миленкови, Аранђеловдан, потичу од „призетка“ који је дошао из Лопадрдинца.
-Ђокини, Никољдан. Род је основао предак досељен из Горњег Нерадовца, кога су довели као дете.
-Анђелкови потичу од домазета; он је дошао из Црновца у Горњој Пчињи. Славе Аранђеловдан по оцу и Св. Алимпија Столпника по мајци.
-Поповци, Никољдан, су се доселили 1912. године из Горње Мездраје у Горњој Пчињи. Оснивач рода је у Раковац дошао као свештеник.
У Јешанској махали су родови:
-Буђбарци, Зрничики и Магарчики – славе Св.Петку, су раније чинили једна род. Они су старинци.
-Влаинци, Ваведење, су старинци.
-Мирчини, Никољдан, су пореклом из Великог Трновца, који је 1912. године затечен као арбанашко насеље. Род је основао предак Јован; он се родио и неко време живео у Великом Трновцу одакле се доселио пре 70 година. Стојан, 40 година – Зафуир – Јован. Из Великог Трновца су „побегли од Турци“.
Исељени становници:
-Ћурчици, две породице су се иселиле у Врање.
-Влаинци, две породице се иселиле у Рибник код Гњлана.
-Јешанички су после 1878. године прешли у суседни Горњи Вртогош.
-Раковчани су се иселили у Горњи Вртогош.
-Ђоковци су се иселили у суседни Давидовац.
-Козије су се иселили у Биљачу код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
