Порекло становништва села Српска Кућа, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Српска Кућа је пољско село: лежи североисточно од Бујановца, између Карданика и Раковца.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара дубоких од 5 до 20 метара. На атару око села избијају извори: Селиште, Ћеран и Лешански Дол.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Падина, Ливаде, Црквиште, Аниште, Порте, Рид, Морава, Селиште, Гумниште, Смолница, Пашинке, Куке, Јаруге, Крвеничко, Горње Њиве и Насип.
Тип села.
Српска Кућа је село збијеног типа. Куће су груписане по махалама, које носе називе: Становска, Каринска, Тасинска и Богданска.
Српска Кућа је 1951. године имала 46 домаћинстава.
Постанак села, старине, прошлост и име селу.
У селу Српској Кући видели су Вулић и Премештајн један римски надгробни споменик. Са јужне стране Српске Куће је потес Селиште. Ту су данас њиве. На Селишту је некада било село; не зна се када је расељено. После расељавања тога села развило се данашње насеље.
Када је засељена Српска Кућа не може се тачно утврдити. Пре око 160 година овде су биле две куће од којих потичу садашњи родови, Каринци и Журци. Остали сеоски становници (од 42 куће) потичу од једног досељеника; он је крајем XVIII века дошао „на чивлак“ из Широке Планине у Горњој Пчињи.
Потес Аниште лежи на око 500 метара источно од села. Ту је био стари хан покрај пута. На Аништу сада њиве. Порте је место до Аништа. Потес Пашинке је близу Јужне Мораве. Раније је припадао врањском паши; касније га је његова кћи Адиљ-анама продала мештанима.
У току XIX века Српска Кућа је била претежно чифчијско насеље; својина неких Турака из Врања. Мали део земље припадао је мештанима. Крајем XIX и почетком XX века сељаци су купили земљу од чифлик-сахибија („Турци су давали целу њиву за једну кобилу“). У почетку ово насеље се звало Крлева Кућа, по неком Крлету, првом становнику села. То име постепено је преобраћено у Краљева Кућа, сада у честој употреби. После Другог светског рата село је добило име Српска Кућа.
Црква и село славе Св. Јована пролећњег. Црква је грађена пре око 150 година на месту где су се познавале „старе зидине“. До цркве је гробље.
Села Српска Кућа, Карадник и Раковац имају заједничку „планину“.
Порекло становништва.
У Српској Кући живе ови родови:
-Каринци, Никољдан, су стари сеоски род. Даље порекло не знају.
-Журци, Никољдан, су стари сеоски род. Даље порекло не знају.
-Становци, Никољдан, су пореклом из Широке Планине у Горњој Пчињи. Из тог села, пре око 160 година, дошла су два брата; касније је један погинуо. Онај, који је остао у животу имао је синеве: Станоје, Младена и Стошу. Од Станоја потичу:
-Становци; од Младена потичу:
-Деда Младенови а од Стоше потичу:
-Тасинци, Цар и Богданци. Сви славе Никољдан.
Исељеници.
-Становци, једна породица се иселила у Бујановац.
-Ђокини су се иселили у Доњи Вртогош.
-Грујинци су се иселили у Богдановац, пре 120 година.
-Краљевчани су се иселили у Преображење.
-Краљевићи живе у Ропотову код Гњилана.
-Коњурци живе у Буштрању код Прешева.
-Стојановићи су се иселили у Прешевску Црну Гору, село Велико Рајинце.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
