Порекло становништва села Дрежница, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи десно од Кленичке Реке у непосредној близини Свете Петке.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара.
Земље и шуме.
Топографски називи за њиве су: Реја, Бели Брег, Заједница и Дуњак.
Тип села.
Село Дрежница је мало и по типу збијеног типа. Дели се на три махале: Доња, Горња и Ивковска. Све куће у махалама нису груписане. Држница је 1951. године имала 20 домаћинстава.
Постанак села и прошлост.
На потесу Бели Брег неки мештани наводе да је било црквиште Св. Марка. Преци данашњих становника приликом досељавања пре око 130 до 140 година нису затекли село, већ су га они основали. Најпре су се доселиле „три куће“ од којих су родови Илинци, Узовци и Шиљеговци. Касније су се доселили остали родови – Карадакчани и Иковци.
У XIX веку Дрежница је била почифличена: „Турци су узели земљу од Срба, који су је искрчили“. Пред крај турске владавине власници чифлика били су неки Заим-бег, насељен у Скопљу и „један Грк“. Грк је живео у Дрежници са женом Гркињом до 1908. године. Сва земља је била чифлик-сахибијска; Срби су имали само своје куће. Изнад села је била кула, амбари и кошеви. У кули су становали ћаје Арбанаси. Од чифчиства становници су се ослободили 1912. године куповином и помоћу аграрне реформе.
Гробље је код цркве у суседној Светој Петки.
Сеоска слава је Петковдан по цркви у поменутом селу.
Порекло становништва.
Српски родови у Дрежници воде порекло од досељеника.
Родови су:
-Илинци, Аранђеловдан, су досељени „од арнаутске стране“. Неки мисле да је њихова старина у околини Гњилана. Генеалогија им је: Мита, 75 година – Младен – Илија – Ђука, који се доселио. Илија је имао 6 синова од којих потичу данашње куће – има их осам.
-Узовци, Никољдан, сиу досељени из Себрата у сливу Пчиње. Тамо су живели у засеоку Узову.
-Шиљеговци, Аранђеловдан, су досељени из Шиљегова у околини Кратова.
-Карадагчани, Аранђеловдан, су досељени из неког села у Карадагу у околини Гњилана.
-Иковци, Никољдан, су досељени из околине Гњилна (“од арнаутска страна“). Ј, Х, Васиљевић је слушао да су из Биљаче код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
