Порекло становништва села Клиновац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Клиновац је велико насеље; лежи у сливу Кленичке Реке по доловима и благим странама са обе стране поменуте реке.
Воде.
Село има доста воде – бунарске и изворске. Познатији извори су: Мутавџиски и Врбљак – озидан у три чесме.
Земље и шуме.
Делови атара лево од Кленичек реке су: Големо Дрво, Голема Орница, Горнати Рид, Букутница, Студени Кладенац, Фрење, Баба Ђурин Дол, Градиште, Селиште, Љубичино, Поповица и Станковица. Потеси десно од реке су: Вражи Камен, Широка Падина, Раздолце, Пресвета, Граница- ранији назив Перница, Куси Дол, Међаци, Трница, Мутавџиски Дол, Слатина, Врбљак, Бубачиште, Тршевине, Тројаница, Кошаре, Заврта, Лука, Божанска Корија и Циганске Куће – тамо се неко време становали Цигани-Роми.
Тип села.
Клиновац је село разбијеног типа. Куће су без реда растурене по махалама, којих има десет. Десно од реке су махале: Ковачевска, Дунђерска, Мутавџиска, Деда Јовинска, Терзиска и Деда Ристинска. Лево од реке су махале: Скриматска,Ћурчинска, Горња или Сушевска и Бојчинска.
Клиновац је најпре био село збијеног типа; лежао је лево од Кленичке Реке на Селишту, недалеко од Градишта. Када су се становници намножили они су почели да крче њиве даље од кућа. Потом су прелазили прелазилида живе на искреченим местима и тако створили насеље разбијеног типа. На Селишту су данас њиве и долине.
У Клиновцу је 1951. године било 141 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
Лево од Кленичке Реке, недалеко од црклве, налази се узвишење Градиште. Према свим знацима то је био средњовековни град. На Градишту се познају слаби остаци од зидова и у земљи, обраслој виновом лозом, мештани ископавају велике земљане ћупове. У кући Митковаца сада има четири таква ћупа. Сваки хвата по 300 килограма жита.
Данашњи Клиновац није много старо насеље. Основали су га досељеници, који се се овде прибрали у XVIII веку. Они су затекли земљиште данашњег села обрасло у шуми („све је било павит, шума и луг“). Као први досељеници рачунају се данашњи Бојчинци (са огранцима Дунђерци и Мутавџици). Иза њих су пристизали и други родови: Деда Јовинци, Ковачевци (Ћурчинци), затим, Деда Ристинци (Ђаковци), Скримаци, Сушевци и др.
У Горњој Махали Клиновца је црква Св. Николе. У околним селима нема старије цркве од ове. Обновљена је 1833. године.
Село „сабор прави“ на дан „летњег Св. Николе“ – 22. маја. Тада долазе многобројни гости из других села.
Заветина је „због града“ Св. Вртоломеј.
Гробље је код цркве. Године 1912. било је образовано и мање војничко гобље на потесу Горнати Рид.
Порекло становништва.
Клиновац су населили српски становници из разних крајева – из Македоније, околине Лесковца, Врања, Прешева итд.
Родови су:
-Бојчинци, Дунђерци и Мутавџици – славе Ваведење. Раније су чинили један род. Рачунају се као први досељници и оснивачи села. За своје порекло не знају. У роду Дунђерци био је раширен качерски занат, по чему су добили презиме. Мутавџици су до скоро правили „вреће и покровце од козине“.
-Деда Јовинци, Аранђеловдан, су пореклом из Македоније. Дошли су после горњих родова.
-Ковачевци и Ћурчинци, Аранђеловдан, су раније чинили један род. И њихово порекло је негде из Македоније. У првом роду до скора је било мушкараца ковача. Други род је добио презиме по претку ћурчији.
-Деда Ристинци, Никољдан, су пореклом „од Лесковац“. Понекад се за њих чују презимена Пуздерци („мног работеле конопљу“) и Лесковчани. У Клиновцу живе од краја XVIII века: Стојмен, 75 година – Цвеја – Стеван – Стоша – Риста, оснивач рода, који се доселио. Најпре су се населили у долини поред пута. Ту су „њихова деца удавила човека“ због чега се прешли на Селиште и одатле у данашњу Деда Ристинску Махалу.
-Ђаковци, Никољдан, су раније били у роду са Деда Ристинцима. Неко је „био ђак, учио за попа па није успео“ по чему су добили презиме. За овај род Ј. Х. Васиљевић је објавио да су из околине Куманова.
–Скримаци, Никољдан, су порклом из околине Битоља.
-Сушевци, Никољдан, су, како се мисли, из Македоније. Населили су се на потесу који је „сушно место“ и по томе добили презиме. Чланови овог рода раније су важили као велики сточари; имали су трла и кошаре на падини лево од реке. Једна њихова кућа чувала је око 100 коза, 150 оваца и 20 говеда.
-Фицирци, Никољдан, су пореклом из Ораховца код Прешева. „Њихов деда се правио да је официр“ – по чему су добили презиме.
-Терзици, Никољдан, пореклом „од Битољ“. Ј. Х. Васиљевић за њих је написао да су из околине Лесковца. У овом роду било је терзија па су по томе добили презиме.
-Стамболци, Ђурђиц, не знају за своје порекло. Увек су живели у две куће.
-Стојниновци, Аранђеловдан, је основао „призетко“ досељен из Доњег Врања. Призетио се у роду Деда Јовинци.
-Киваци, Никољдан, потичу од домазета из суседног Трејака. Тамо имају рођаке чије је даље порекло из Турије код Бујановца.
-Јован, Аранђеловдан, потичу од домазета из Сејаца. Тамо су славили Никољдан и били однекуда досељени.
-Михајловићи, Аранеђеловдан, потичу од домазета из Дрежнице код Кленика. Тамо имају рођаке однекуда досељених.
-Божанчики, Аранђеловдан, потичу од „призетка“ из Кошарна. Даља старина им је из Бинарца код Гњилана.
Исељеници.
-Ковачевци, четири породице живе у Бујановцу.
-Мутавџици, пет породица живи у Бујановцу.
-Деда Јовинци, једна породица иселила се у Рајинце код Прешева.
-Фицарци, две породице се иселиле у Осларе код Прешева и једна у Банат.
-Ћурчици, једна породица се иселила у Бујановац и једна у Врање.
-Бојчинци. Две породице се иселиле у Бујановац и једна у Београд.
-Стамболци, две породице се иселиле у Врање и једна домазетска породица иселила се у Ново Село у Горњој Пчињи.
Други исељенници из Клиновца су:
-Поповци, живе у Давидовцу.
-Гуџа, живе у Жбевцу.
–Ђорђевићи си се иселили у Грамађу – Прешево.
-Стеван Гиџа се одселио у Врање.
У селима Прешевске Моравице живе ови исељеници из Клиновца:
-Стошићи у Стрезовцу:
-Тасићи у Буштрању;
-Стојановци у Боровцу.
-Мицићи су се иселили у Прешево
У селима Прешевске Црне Горе живе ови исељеници из Клиновца.
-Станковићи у Малом Рајницу;
-Вељковићи у Великом Рајинцу;
-Стефановићи у Летвици:
-Пешићи и Стојменовићи у Ослару.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
