Порекло презимена, село Кршевица (Бујановац)

Порекло становништва села Кршевица, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи на дну долине Кленичке Реке и на њеним падинама. Положај је погодан из економских разлога; на долинским падинама становници гаје суве, а на долинском дну влажне културе.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара дубоких од 8 до 15 метара. Око села у кристаластим шкриљцима избијају слаби извори, неки озидани у чесме.

Земље и шуме.

Њива и паша има око кућа, а поглавито на местима: Кале, Врбанов Дол, Бугарски Дол, Пешанци, Мечкине Њиве, Трњива, Падина, Стојкова Чука, Шумаци, Широка Падина, Лутинац, Куси Дол, Невини Дол, Брајков Дол, Јанкове Дубице, Ограђе и Кућиште.

Тип села.

Кршевац је село разбијеног типа. Подељено је на махале: Петрићевска – најстарија махала код цркве, Поповска, Николинска и Меанџиска. Махале су једна од друге удаљене око километар. Главнији део села чини Петрићевска Махала, која лежи десно од Кршевичке Реке.

У Кршевици је 1951. године било118 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

На атару постоји узвишење кале, високо 395 метара, лево од реке. Ту су мештани налазили „зидини, тесани камен“ и предмете од бакра. Прича се, да је на Калеу било утврђење које су граадили „Римци“. Приликом једног напада на утврђење из њега су подземним ходником изашле пловке у Кршевачку Реку. На тај начин су нападачи открили тајни улаз у утврђење и тако га освојили.

Фото: www.kale-krsevica.com

Данашњи Крешвица основана је у исто доба када и суседно насеље Жбевац, средином XVIII века. Дошла су два брата однекуда,  један се населио у Жбевцу а други у Кршевици. Због тога су ова два села до скоро имала зајеничко гробље. Од брата, који се населио у Кршевици, потиче велики род Николинци. Код овог рода зна се да се најстарији предак Никола доселио пре око 220 до 230 година. Њихови рођаци у Жбевцу су они који славе Ђурђиц – Лисичини.

Кршевица, Жбевац, Лукарце и Кошарно за време Турака су имали заједничку „планину“ – шуму и пашу. Касније су њу присвојили мештани Лукарца у Кошарна, која леже на висини.

У селу постоји црква посвећена Великомученику Георгију (Ђурђевдан). Она је обновљена 1869. године. Црква лежи у доњем крају села, лево од реке. Поред црквене славе, село има и другу славу – Духове. Тада долазе гости са стране и овде се одржава највећи сабор.

Гробље Кршевице лежи на граници према Жбевцу.

Допочерка 1878. године у пољу између Кршевице и Жбевца налазио е турски чифлик. Поменуте године поред чифлика повучена је српско-турска граница. Због тога је власник чифлика земљу продао околним мештанима и некуда се одселио.

Николинска Махала раније је била близу суседног села Јастрепца. Касније је измештена у долину, ближе путу.

Порекло становништва.

Становништво Кршевице потиче од досељеника старином из Горње Пчиње, околине Прешева, Качаника и Гњилана.

Данас постоје ови родови:

-Николинци, Ђурђиц, су добили презиме по оснивачу Николи, претку из петог појаса. Они су оснивачи Кршевице, досељени пре око 220 до 230 година: Арса, 107 година – Стојко – Младен – Љубо – Петко – Никола, оснивач рода, који се доселио. Своје порекло не знају. У овом роду постоји задруга:

-М. Ђорића од 18 чланова.

-Коларци, Никољдан, су досељени из неког села у Горњој Пчињи.

-Петрићевци, Рубејци и Нешини – славе Никољдан – су раније чинили једна род. Не знају за своје порекло.

-Мрчилови и Кириџијини су раније чинили један род. Своје порекло не знају. Не каже се коју славу славе.

-Дудинци, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Поповци, Никољдан, су досељени из Горње Пчиње. Стари кумови налазе им се у пчињским селима: Шаинцу, Пунушевцу и Коћури. Овде живе од прве половине XIX  века; Јордан, 60 година – Анђел – Анто – Стоша, који се доселио. Од Поповаца потицали су свештеници у Старом Селу и овде.

-Ћосини или Дунђерци, Митровдан, су пореклом из арбанашког села Добросина код Гњилана.

-Менаџици, Аранђеловдан, су досељени „од Качаник“. Оснивач рода деда Стеван најпре се населио „код Св. Богородице у Ратају“; после дошао у Кршевицу; Манасија, 92 године – Таса – Стеван.

-Шутинци, Митровдан, су досељени из Биљаче код Прешева.

-Кусодолци или Стојанови, Аранђеловдан. Доселио се деда Јован пре око130 година из неког пољског села уовој области. Кован, 40 година – Атанас – Риста – Стојан – Јован, који је оснивач рода.

-Џинини, Аранђеловдан, су из Доњег Врања. Најпре су дошли као чифчије у Миланово (Коњско) па одатле у Кршевицу.

Исељеници:

-Рубејци, једна породица исељена у Бујановац и једна у Ристовац – „призетко“.

-Мрчилови, једна породица исељена у Бујановац.

-Петрићевци, једна породица исељена у Бујановац-чиновник, Власину-свештеник, Велико Буштрање-свештеник и две породице у Стропско код Врања (Кршевљани).

-Дудинци имају исељенике у околини Београда.

-Николинци, једна породица се одселила у Бујановац, једна у Рајинце код Прешева, једна у Скопље (железничар) и једна у Војводицу.

-Ћосини, једна породица се иселила у Лапрдинац и једна у Београд.

-Коларци, три породице (Манићи) живе у Врбову код Владичиног Хана.

-Нешини, једна породица одсељена у Београд.

У суседни Горњи Ристовац иселили су се:

-Нешини (4 куће), Ћашини (4), Герзини (2) и Љубићи (1).

У Доњи Ристовац иселили су се:

-Дудинци (једна кућа) и Парлапанци (3).

-Манићи су се иселили у Врбово.

-Ноинци (12), Станковци (2), Цветковци (15) и Млашинци (11) живе у бујановачком Новом Селу. Намножили се од једног претка тамо досељеног из Кршевице пре око150 година.

-Стефановићи су се 1913. године иселили у Турију.

-Љубанци су се иселили у Стропско код Врања.

-Баткинци, за време Турака иселили се као чифчије у Мечковац код Врања, потом су напустили Мечковац и прешли у Врање и околину Лесковца.

-Ћурчици и Стамболци су се иселили у Врање.

-Стаменковићи и Величковићи су се иселили у Полом.

-Булимачовци (6), Зељанци (3) и Мездрајци (2) су се иселили у Пунушевце.

-Дубаци су се иселили у  моравичко село Буштрање и Биљачу.

-Шаторче су се иселили у Биљачу.

У Прешевској Црној Гори живе исељеници из Кршевице:

-Николићи и Тасићи у Великом Рајинцу.

-Трајковићи у Ослару.

-Стојковићи су се 1925. године иселили у Доњи Ливоч код Гњилана.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.