Порекло становништва села Кленике, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кленике је најважније насеље у сливу Кленичке Реке. Има повољан положај као сеоско насеље јер лежи на граници долинског дна, плодног за влажне и падине подесне за суве културе и сточартсво. Кленике је важно и по томе што лежи на путу који из котлине Кленичке Реке води у клисуру Пчиње. Тим путем раније је могло најкраће стићи из Врањске Котлине на Овче Поље и у Велес. Тако је ово насеље било станица на поменутом путу правце север-југ. Од Кленика на исток води пот за Горњу Пчињу.
Постанак села и његов развитак.
Због повољног положаја на месту где лежи Кленике постојало је неко старо насеље, уништено за време Турака. Остаци тог насеља налазили су се у плавинском материјалу идући према суседној Мездраји – места звана Шаљица и Пљачевац.
Положај насеља био је тако повољан да је на једном месту око средине XIX века подигнуто данашње Кленике. Због средишњег положаја у сливу Кленичке Реке поменуто насеље крајем XIX и почетком XX постало је варошица; у њој је основано неколико трговачких и занатских радњи, кафана; затим насеље је било обласно средиште турске војске и полиције. Због тога је Кленике од 1908. године почело да представља и мало тржиште за околне села. Данас, 1951. године, у њему има 12 занатских радњи, једна кафана и две продавнице мешовитом робом.
Пијачни дан (трг) у Кленику се одржава петком. Долазе становници из око 30 најближих врањско-бујановачких, пчињских и прешевских села. Тргује се стоком (углавном овце и свиње, мање говеда), вуном, конопљом, воћем и ракијом. Становници из Врања у Кленику купују јефтиније поједине производе и њих препродају у Врању.
За време Турака Кленике је било мешовито насеље, имало је Турака, Срба и Цигана-Рома. Турци су се иселили 1908. године у Скопље и Турску. Данас у Кленику живи Срби – 8 родова у14 кућа и Цигани-Роми – два рода у две куће. Од исељених Турака знају се ове породице: Ахмет Чакмак, Усеин поткивач, Мемет, Орваница итд. Турци су имали велико гробље у самом насељу.
Од Срба до 1912. године у Кленику су живела само 4 тода. То су данашњи Парлинци, Петковићи, Младеновићи и Настићи. Остали Срби доселили су се по ослобођењуод Турака.
Порекло становништва.
Како је поменуто, у Кленику живе досељени родови.
Српски родови су:
-Парлинци, Никољдан, су први досељеници. Дошли су из суседне Мездраје где имају истоимених рођака. Пре тога живели су у Новом Селу у Горњој Пчињи. У Ново Село су се досељлили из Трнаве код Прешева. Из Мездраје у Кленике доселио се оснивач рода Петко, дед данашњих становника. Био је кафеџија.
-Петковићи, Аранђеловдан, су се доселили за врме Турака из Свињишта у клисури Пчиње.
-Младеновићи или Грнчари, Никољдан, су дошли у време Турака из Доњег Старца.
-Настићи, Св. Петка, су досељени у време Турака из суседне Свете Петке. И тамо су били однекуда досељени.
-Николићи, Никољдан, су досељени 1912. године из Пунушевца у Горњој Пчињи.
-Стевановићи, Никољдан, су досељени из Шумате Трнице у Горњој Пчињи након ослобођења од Турака.
-Џалићи, Никољдан, су досељени из Доњег Старца после 1912. године. Даљу старину не знају.
-Стојилковићи, Аранђеловдан, су досељени из суседне Мездраје после 1912. године. Тамо су припадали роду Главинци, чија је даља старина из Стајевца у Горњој Пчињи.
Муслимански Цигани-Роми:
-Рустем овде живе од турског доба. Даље порекло не знају.
-Ида се доселио из Муовца у Новобрдској Црној Реци 1911. године. Обе породице су ковачи.
Исељени Срби.
-Кулчини живе у Врањској Бањи.
-Шојкини и Никола, по једна кућа, су одсељени у Биљачу код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
