Порекло становништва села Старац, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Старац се налази у непосредној близини манастира Прохор Пчињски; једна његова половина звана Горњи Старац лежи у сливу Пчиње, друга половина звана Доњи Старац лежи у сливу Јужне Мораве. Растојање између поменутих делова износи око 3 километра. Овде су изнети подаци дела села Доњи Старац.
Воде.
Старац лежи на земљишту састављеном од непропустивљих стена. Из њега избијају чести али слаби извори. Поједини извори носе ове називе: Лаз, Горка Вода, Баба Станинска Чешма, Водица, Букоић и др. Мештани су ископали и бунаре.
Земље и шуме.
Њиве, паша и шуме налазе се на местима званим: Цер, Лојзиште, Градиште, Лаз, Рамниште, Кула, Селиште, Тифулица, Белутак, Пладниште, Козјак и Пчиња.
Тип села.
Село је рабијеног типа. Подељено је на махале: Баба Станинску и Церовачку. У махалама су куће растурене без реда.
Доњи Старац је 1951. године имао 41 кућу.
Постанак села, старине и прошлост.
Изнад Доњег Старца је место Градиште. То је „чукар“ подесна за одбрану. Тамо се познају дуварине од неке цркве. На средини између Доњег и Горњег Старца, на развођу између Пчиње и Јужне Мораве налази се у рушевинама црква Св. Тројице. Око рушевина леже сеоско гробље и Селиште. Прича се да је поменуту цркву „почео да зида Св. Отац (Старац) али се она није дала дозидати. После је Св. Отац сазидао манастир Прохор Пчињски у клисури Пчиње. Селиште није старо; на њему су имали куће преци данашњих родова.
Постоји предање да Старац није старо насеље. Сви су родови досељени. Први су дошли Баба Стаинци, насељени у Доњем Старцу; затим су дошли Делиновчани, насељени у Горњем Старцу. Иза њих уследило је досељавање Церовчана у Доњи Старац. Поседњи су се доселили Џолинци, Крагујевчани и Чифчици – у Горњи Старац.
Кула је место под њивама недалеко од поменуте порушене цркве. Ту се некада Турци имали кулу. Војници су чували прелаз из клисуре Пчиње – која је на југу, за Врањску Коотлину – која је на северу.
Сеоска слава су Духови – Св. Тројице. Тада се мештани и њихови гости скупљају код порушене цркве Св. Тројице. Ту се на дан славе „свети масло“ и приређује весеље.
Порекло становништва.
Родови у Доњем Старцу су:
-Баба Стаинци су први досељеници. Место старине не знају. Када су дошли они су захватили виши део земљишта где су се претежно бавили узгојем коза. Касније су се у већој мери одали земљорадњи и због тога су се постепено са кућама и земљом спустили у долину. Код појединих породица то премештање завршено је пре 30 година. Има их укупно 23 куће. Не каже се коју славу славе.
-Церовчани су досељени касније. Не знају за своје порекло.
Исељеници:
-Баба Стаинци, иселила се једна пороица у Бујановац, две у Прешево и три у Табановце код Куманова.
-Церовчани, једна породица се иселила у Бујановац.
-Младеновићи и Џалићи живе у суседном Кленику.
-Старчанци живе у Александрову.
-Цвајковци, Бабаци, Бојковићи и Џолини живе у Бујановцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
