Порекло становништва села Сејаце, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи у изворишту Бараљевске Речице, на граници Врањске Котлине и Горње Пчиње. Земљиште Сејаца је неравно и испресецано многим доловима.
Воде.
Мештани се служе водом за пиће из извора.
Земље и шуме.
По граници сеоског атара су потеси, под именом: Кукавица, Ћерен, Рамниште, Калуђерица, Петков Рид, Грмотан и Бајевица. Унутрашњи делови атара носе називе: Бука, Владов Дол, Скок, Длаге Њиве, Гумниште, Чука, Ђелиште, Козарник, Петков Рид, Топијанка и Запође.
Тип села.
Сејаце је село разбијеног типа. Зачеци махала биле су куће појединих становника. Зову се: Сенкарска, Гочобиска, Калабенска, Баба Јовинска, Чифталиска, Реканска, Ковачевска, Ђелиште и Запође.
У Сејацу је 1951. године било 65 домова.
Постанак села и старине.
Остатака од старина има у самом селу, затим на месту Гумништу – лево покрај реке и код цркве. Представљене су великим земљаним ћуповима и старим гробовима – правца запад-исток. За ове старине мештани причају да су припадале неком „предњем српском селу“.
Данашње Сејаце основано је после оснивања суседног села Старца. Основали су га досељени родови. Најстарији досељеници били су преци данашњих родова Чифталици, Николинци и Ђоринци. Они славе Никољдан, па је мугуће да су били ближи рођаци или да су досељеници из исте старине, данас заборављене. Од првих досељеника намножили су се данашњи родови-становници. У северозападном делу Сејаца је црква Св. Илије. Црква је грађена крајем XIX века.
Црквена слава је и сеоска, Илиндан. Заветина је Спасовдан.
У овом селу пред крај турске владавине неки Грк је имао чифлик. Очувана је његова „грчка кућа“. Становници те куће су говорили грчки – могуће је да су то били погрчени Цинцари. Из Сејаца су се иселили 1908. године.
Порекло становништва.
У Сејацу живе ови родови:
-Чифталици, Никољдан, су први сеоско досељеници. Место старине не знају.
-Николинци, Никољдан, живе у Сенкарској Махали. Дошли су одмах иза рода Чифталици. Место старине не знају. Једна њихова грана се зове:
-Бегларци. Презиме су добили по неком Јовану, са надимком „бег“.
-Ђоринци, Никољдан, живе у Ковачевској Махали. И они се сматрају старијим сеоским досељеницима. Место старине не знају.
-Гочобици, Калабанци, Баба Јовинци, Реканци, Ђелиштани и Запођани су постали разгранавањем претходно поменута три рода. Подразумева се да и они славе Никољдан.
Исељеници.
-Николинци, једна кућа исељена у Бујановац, једна у Београду, три у Баваништу и једна у Каравукову.
-Гочобици, две породице су исељене у Прешево и једна у Бујановац.
-Калебанци, једна породица исељена у Бујановац.
-Баба Јовинци, две породице исељене у Баваниште.
-Чифталици, три породице одсељене у Бујановац, једна у Скопље (Илић, познати индустријалац) и једна у Каравукову – Бачка.
-Реканци, четири породице се одселиле у Прешево.
-Ћелиштани, по једна породица одсељене у Прешево и Бујановац.
-Запођани, по једна породица у Бујановцу (Попче), Врању и Баваништу (Војводина).
-Јован (род) живи у Клиновцу.
-Чергари живе у Јастрепцу.
У прешевским селима живе ови родови, досељени из Сејаца.
-Петровићи у Чукарки.
-Алексићи у Рељану.
-Трајковићи у Биљачи и;
-Савићи у Велиоком Рајинцу.
-Запоћани су се иселили у Врање.
Једна породица из Сејаца се одселила у Преображење.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
