Порекло становништва села Кошарно, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кошарно лежи на темену-дугачке косе правца север-југ. Источна падина коса је под културама, западна под пашом и шумом.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из пет бунара и три извора-кладенца. У атару око села избијају слаби извори. Најпознатији је Језерино.
Земље и шуме.
Делови атара су: Рујен, Шипак, Горнати Рид, Гробачки Рид, Средњи Рид, Зајчин Камен, Селиште, Старо Село, Врла Страна, Бачевиште, Оканске Њиве, Кумановска Њива, Козодер, Лојзиште, Врљак, Дебело Осоје, Гола Стрница, Мачковиња, Голем Дол, Црвена Земја, Црбена Јабука и Јасика.
Тип села.
Кошарно је село изразито разбијеног типа. Дели се на три махале: Горњу на југу, Доњу на северу а између њих је Средња Махала.
Кошарно је 1951. године имало 25 домаћинстава.
Постанак села.
Кошарно је основано крајем XVIII века, у исто доба када је основано суседно село Лукарце. Основали су га становници добегли због арбанашког зулума из Билинца код Гњилана. Досељеници су били два брата. Приликом доласка у Врањску Котлину они су најпре покушали да оснују село у пољу крај Јужне Мораве, на потесу Језеро испод данашњег Љиљанца. У томе нису успели, па су прешли на узвишење тада обраслу шумом. Ту су направили колибе.
У Близини Средње Мале су места Селиште и Старо Село. На њима је било најпре село данашњих становника, на оба места на почетку само по једна кућа. Касније су се мештани одатле раселили и основали садашње махале.
На Селишту је гробље целог села.
Сеоска слава је Спасовдан.
Порекло становништва.
Српско становништво Кошарна потиче од досељеника, који су крајем XVIII века из Билинца код Гњилана.
Родови су:
-Деда Стаменковци, Аранђеловдан, и;
-Деда Анђелкови, Аранђеловдан, потичу од Стаменка и Анђелка, који су били браћа: Аритон, 51 година – Петар – Арса –Стоилко – Анђелко, оснивач рода Анђелкових. Овде се доселио Анђелков отац. Куће ових родова налазе се у Средњој Мали.
-Поповци, Аранђеловдан. Раније су од овог рода потицали свештеници. Куће су им у Доњој Мали.
-Калабнеци, Аранђеловдан. Куће су им у Горњој Мали.
Становници Кошарна почињу да заборављају старе рођачке везе, јер су почели да међу собом успостављају брачне везе.
Исељеници.
-Поповци, исељене су три породице, две у Крајмировац и једна уБеоград.
–Деда Анђелкови, иселиле су се три породице, две у Буштрење код Прешева (сада Кошарчани – 6 кућа) и једна у Беогард.
-Калабнеци, исељене су четири породице; по једна у суседно Ново Село, Велики Трновац, Боровац (Прешево) и Београд.
-Младенови, две куће и Крајмировцу.
-Божанчики, једна кућа у Клиновцу.
-Оканци, једна кућа у Содерцу.
-Митровићи, једна кућа у Новом Селу рујанском потичу од предака досељених из Кошарна.
-Павловићи, живе у Рељану код Прешева; тамо су дошли из Кошарна.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
