Порекло становништва села Доња Ржана, општина Босилеград – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Највећи део Доње Ржане налази се у равни долине ближе реци. Са леве стране Ржанске Реке су Горња Мала (Мишаљкини), Доња Мала и Мрсалица (једна кућа Мишаљкина) и Гузобије. Куће су сламне и у групи. Са десне стране реке је мала Ишор.
У селу има 28 кућа.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе ове називе: Кладенац (у Заноги) и Бела Вода у Горњој Мали на месту Бозовици.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима, званим: Ишор – са десне стране Ржанске Реке, Присоје, Чукаре, Рамни Дел, Гарине и Рибарци.
Постанак села и порекло становника.
Ово село није тако старо као нека околна села. Млађе је од Горње Ржане. У њему нема никаквих старих селишта или других старина. Била пустара, кажу. Засељена је, веле, после ослобођења 1878. године, али ће бити и нешто раније. Било је најпре три куће, па 7 кућа а сада их има 28.
-Лисичаре. Најпре се населио Иван из Паралова, прадед човеку од 80 година. Од њега су Лисичаре.
-Гајдаре су „из Врлу Реку“, ваљда из Топлог Дола у Србији, јер их тамо има.
-Стамболијини су из Топлог Дола у Бугарској.
Ове три фамилије је населио Турчин, а после су се населили и други:
-Гузобије су из Новог Села. Доселио им се дед Вучко, био најпре у Лисини па се овде населио „на агино место“.
-Деда Стојкови су из Топлог Дола. Доселили се због тога што је овде било пусто а плодно место.
-Мишаљкини су од Варденика, одакле се населио Младен Мишкаљин.
-Петре се овде населио као призетак из Доње Лисине.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.