Порекло становништва села Горње Романовце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Горње Романовце је село у изворишту Романовске Реке, са њене десне стране; куће су ближе површи горњо-романовске косе а и на окрајцима и странама косаница или у почетку долина, чији су потоци притоке Романовске Реке. Један део села је између Чуке и Павлове Чуке а по десној страни долине, која су у почетку зове Страхињина. Други део села је у почетку Павлове Долине (Петровци), затим има кућа под Старим Гумном, по странама долине Присоја, Селске Долине, Тасине Гарине и другде.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који се зову: Вир, Чешма и Марков Кладенац.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паше и шума се налазе на местима званим: Каменитица, Витлиште, Шиљегарник, Беркова Ливада, Ланиште, Плавило, Преслоп, Грамада, Големо Равниште, Соспе, Корито, Трећи Рид и Радичкова Пољана.
Порекло становника.
По редоследу досељавања:
-Новкови (Лазарови и Страхињини), Св. Петка, су најстарија породица. Њихов предак, чукундед се доселио из Божице. Од њих су:
-Михајловић (Коста) и;
-Трајковић а по деди Момчиловић (Станча).
-Маринковићи, Аранђеловдан. Њихов предак, Младен Вртопер, доселио се из Божице.
-Павловци, Никољдан – једна кућа Ђурђевдан, су потомци деда Пауна, досељеног из Љубате. По једнима Павловци су из Вучиделаца.
-Петровићи су из Божице. Предак им, прадед човеку од 35 година, дошао после Пауна. Не каже се коју славу славе.
-Велковици, Митровдан а двојица (Бојко и Радојко) славе Ђурђевдан, су потомци Велка који се доселио из Вучиделаца.
-Стоилковци (Илија, Мијајло и Ранђел) су из Битрђе, одакле им се доселио предак Стоилко. Славе Никољдан, Аранђеловдан и Велику Госпојину.
-Петровићи други, Митровдан, су из Топлог Дола. Од њих је:
-Момчиловић (Џоне), али он слави Стевањдан.
-Маричевци, Аранђеловдан, су из Божице.
-Ђорђинчани, Јовањдан и Аранђеловдан, су давно досељени из Гложја. Отуда је побегао дед им Филип, па се неки од његових потомака „тргли“ из Горње Романовце, а овде остао Ђорђе, син Филипов, од кога су Ђуринчани (Радул, Милош и Ђорђе).
-Јанковићи (Никола и Станко), Св. Тројица, су по деди од Николића. Не каже се одакле су досељени.
-Марковић (Спаса) је из Топлог Дола. Један је (Стојковић Михаило) пореклом из Љубате, одакле га је мајка довела, преудавши се овде. Не каже се коју славу славе.
Сеоска слава је Петровдан.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
