Порекло становништва села Лева Река, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Лева Река се налази у изворишту Леворечке Реке, на трахитоидноме терену. „Село“ и махале су поглавито око тог терена а и по њему, највећим делом по странама долина. „Село“ је у равни долине, са десне стране реке. У њему су: Ђурђинци, Војиновци, Ковачање, Вилибичање, Шљакинци, Дубијинци, Китинци и Милковци. Њихове куће су једна до друге. Махала Стубол је изнад „села“, удаљено четврт сата хода, са десне стране реке према долини Локве; то је група од неколико кућа, око којих су њиве, ливаде и баште. Мала Шикаринци су у долини Валогу, која је под крупном буковом и дубовом гором – Голема Корија.
У селу има око 100 кућа.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са кладенца који се зове Брезовица под Тодоровом Чуком.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Вучи Дол, Викало, Цер, Боровица, Тодорова Чука, Јабуковица, Локве, Којино Дубје, Драгоменица, Калимерица, Куровица, Рашина Ровина, Козарник и Валог.
Постанак села и порекло становништва.
Ово село је старије насеље. У њему је некада било само 4 кућа, па 6 а данас их има око 100. Најпре је село било у Рајићевом Долу, који је са десне стране Леворечке Реке, близу старог бора на међи Леве Реке и Доћовца. Одатле се преместило на Селиште, које је испод данашњег „села“ Леве Реке, где су данас ливаде, да би се потом преместило на данашње место, где је „село“, одакле се велики део становништва преселио на имања формиравши махале док је један део остао у „селу“.
У доба Крџалија мештани се нису премештали никуда, али су се крили у шуми око села, где је Лији Дол, Ралева Падина и Кошарник. На тим метима су копали рупе и у њима се крили.
Најстарији родови у селу су две породице – Ваклијинци и Војиновци.
-Ваклијинци су са Власине, преци су им одавно дошли; били су у једној кући а сада их је преко 30 кућа и међусобно се узимају. Од њих су:
-Звездини, Лазареви (Миљкинци) и Шабановци.
-Војиновци су „од Насељевци“, давно су се доселили, сада су се разродили и узимају међу собом. Од њих су:
-Шљакинци и Вилибичање.
-Ђуринци су су такође стара породица, само се не зна одакле су досељени. То не зна ни Сокол од 90 година из те породице. Њих је спахија населио. Од њих су:
-Ђеличевци или Ђелчовци.
-Дубијанци су „Зелени Град“, старији су досељеници али се не зна одакле су. Од њих су:
-Банковци, Суљинци и;
-Петровци (Д’нковци, Милковци и Ковачање или Ковачићи).
-Китинци су из Јаловице, скорији досељеници. Доселио им се прадед, кога је населио спахија.
-Шикаринци су из Длге Луке, доселио им се прадед.
-Шумановци, од када су овде су у једној кући.
-Господинци су у 10 кућа – „Господинка имало“(?).
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
