Порекло презимена, село Стрешак (Врање)

0
1448

Порекло становништва села Стрешак, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту потока Станчића и то са леве стране Ђуршине Долине од које настаје поток Станчић, лева приточица Крушево-главске Реке. Та је долина дубока, са леве стране од ње има дубица. Куће су по једној заклоњеној заравни, око некадашњег Селишта, у близини сеоских путева. Куће Горње Мале су на местима званим: Стејине Њиве, Цивин Рид, Прекладе, Јанчине Буке и др. Доња Мала је испод Горње и по Лугу, који се сматра као засебна мала. Куће Илијинаца или Цонинаца су испод Влашке Крушке.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су познати: Змијевац, Влашки Кладенац, Средорек, Гаџура, Бана Ливада, Тупан, Богдановце, Студени Кладенац и др. Бунара у овом селу нема.

У овом селу је хладније у односу на околна села, јер је изложено ветровима („ветровито место“). Југ и север најчешће дувају.

Земље и шуме.

Њиве мештани имају око кућа, као и даље од њих, на местима званима: Луг, Ложиште, Јазвина, Бина Ливада, Средорек, Тупан, Падина, Богдановце, Божићева Бара, Шарени Камен, Влајков Брег, Деја, Лисац, Рупје и др.

Паше и шуме мештани имају на местима званима: Накова Шума, Рудиње, Лисачко Рамниште, Рамњак, Мечја Чука, Големи Зановет, Корутина, Горње Трле, Чука, Жежница, Коштељивица и др.

Највише паше има по Лисцу, који је сав стрешачки и подељен је међу мештанима. Само је Чука сеоска.

Тип села.

И ово село је у почетку било збијеног типа. Куће су биле на данашњем Селишту, где су „биле оливе, баче, бија и спаија“. Када је било око 12-13 кућа, а то је било пре 90 до 100 година мештани су избегли „по крајеви“, где су им данас куће. Због тога је село данас разбијеног типа, подељено на Горњи у Доњу Малу, које су самим својим положајем издвојене. Између њих су њиве и ливаде, све скупа удаљљене око 80 корака. Луг је издвојен од Доње Мале њивама, далеко око 500 корака.

Куће у малама су међусобно удаљене, како где; 90-150, негде 150-250 или више корака. Има и група кућа.

У селу има 42 куће док је пре 60-70 година било око 25 кућа.

У селу постоји покоја омања задруга са око 15 укућана у њој. Тако Милисав Стојановић из породице Продановаца живи у задрузи са братом и синовцима умрлог брата – свега 15 укућана

Старине у селу.

У сели постоји Црквиште, које је у Лугу више куће Ристе Пауновића. На том месту се ископавају цигле.

Изнад села Стрешка, као и изнад Крушеве Главе, постоје вртачаста удубљења, које становници зову Рупе или Врточине а за неке кажу Рупје. Постоји предање да се ту вадило злато и сребро и да је ту био рупник (мајдан). Због тога сеу е и Стречани звали „рупници“.

Са леве стране Стејиних Њива, близу места где се држи заветина, постоји Селиште. Ту су данас њиве и ливаде а близу је и Стојин Кладенац. То Селиште је најпре било село (матица) данашњег села, одакле су се мештани раселили на имања, где су има данас куће.

Постанак села и порекло становништва.

Становници овог села као и осталих у Пољаници причају да је Стрешак најстарије село у овој области и Костомлатица у Виногошу. Да је старо потврђује се и томе, што данас има породица у селу, за чије се порекло не зна, те се сматрају за старинце. Па и за оне за које се прича да су досељене – не зна се порекло То су:

-Кесерци, славе Никољдан а неки Аранђеловдан. Они су од свих најстарији – „затечени“ у селу. Зову се:

-Гмитровци, Станојци.

Старе породице су:

-Продановци, Аранђеловдан, су пореклом из Горње Мораве, из села Продановаца. Тамо их је живело у задрузи од 70 укућана. Кад је у село ударила чима, побије све њих, а спасла са само једна жена, која је добегла овде, у Стрешак у Кесерце, где роди мушко дете, коме надену име Продан. Окумила је била Кесерце а по томе се Продан ороди са Соливодицама и Ерцима (у Накривњу) и др. Од њега су Продановци, чија је „к’ишла“ била у Равној реци (Виногош), где су се неки од њих одселили, те и данас тамо живе.

-Соливодици су по причању пореком из Градње, од Грнчараца. Не каже се коју славу славе.

-Ранутовчани, Маргитинци, Станковићи, Петковци, Шаваковци – Аранђеловдан. Њихови преци су пре 100 година добегли у Стрешак из села Ранутовца – околина Врања. Причају да су побегли од чуме, која је била у Ранутовцу. Овде их је господар задржао, али су морали плаћати домнину у Ранутовцу.

-Цонинци, Никољдан, су из Градње,од породице Шикопараца. Неки веле да су Цонинци;

-Станимирци и Калчинци од једног огњишта. Сви се сахрањују у једном гробљу.

После њих се нико више није дослио у Стрешак. Село је расло искључиво прираштајем.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.