Порекло становништва села Тумба, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Тумбанска Река постаје ид Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод састава тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову реку поток Слепе Долине, која се у почетку зове Зарбинска Долина или Зарбине.
Извориште Тумбанске Реке је готово све под шумом. Село Тумба је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће мале Косога Рида су са леве стране Слепе Долине по површини Кусога Рида. Куће мале Присађе су са леве стране Тумбанске Реке, према станцима Гаринске и Шуманске Реке. Мала Село или Голома Ливада („међу реке“) је по коси између Шуманске и Гаринске Реке. Куће мале Големе Орнице су на десној страни Зарбинске Долине.
Томбанска река је права планинска река, њена долина је дубока а стране под густом шумом.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са реке, потока и кладенаца, којих има близу сваке куће. Ван села су познати кладенци: Кладенац у Гарини, Јанково Кладенче, Кладенац под Орловом Чуком и др.
Земље и шуме.
Њиве мештани имају већином око својих кућа на местима званим: Голема Орница, Куси Рид, Присађе, Заједница, Цремашница, Сушевје, Голема Падина, Големи Лом, Бара и др. На тим местима имају паше и ливаде а око њих је свуда шума. Паше и шуме има на местима званим: Дивја Леска, Орлова Чука, Дубока Преслап, Јужин Камен и др. Уопште, ово село је богато шумом. Од ушћа потока Соколице у Тумбаску Реку, па према њеном изворишту стране долина и косе су поглавито под густом шумом, понегде се само види по нека ливада или њива.
Тип села.
Село је разбијеног типа, каквог су само села у Клисури. Подељено је на мале: Куси Рид, Присађе, Село и Голему Орницу. Те мале су испредвајане дубоким долинама или косама. Неке су међусобно удаљене и по један сат хода. Куће у малама су распоређене или у групама по породицама или су појединачно растурене на различитим одстојањима, обично 250-300 корака или више.
У селу има 26 кућа.
Старине у селу.
На местима званим Цремашница, Пећ и другима, распознају се грамаде, слогови и стара гумна, што је данас урасло у шуму а заостало је од становништва пре данашњег насеља.
Код данашњег гробља постоји Црквиште, где су заостале зидине од некдашње цркве.
Испо мале Големе Орнице постоји Селиште, које је са обе стране потока Зарбинске Долине. Ту је био збег а не село. Када су једном приликом Костадиновце напали Арнаути, они су се ту склонили и живели неко време.
Селом се зове место на коси између Гаринске у Шуманске Реке, где је најпре било село данашњег села Тумбе.
На по неким стенама има шара („шаротине“) као ваган и др. Мештани мисле да су те шаре из времена када чекић није радио.
Постанак села и порекло становништва.
Када је први пут засељено ово село – не зна се.
-Костадиновци, Аранђеловдан* и Никољдан, су најстарији род у селу. Доселили су се из села Рупја у Грделичкој Клисури, где се „вадило железо“. Отуда је, због тешког рада, добегао њихов предак Искрит, који је данашњим потомцима старији предак од чукундеде**. Када се он доселио у Тумби је био спахија, који га настани у селу. Из Рупја су га Турци тражили, али га је спахија крио, јер му се Искрит заклео, да никада неће напустити његово село. И данас, због те „проклетије“ од спахије слабо ко од Костадиноваца напушта Тумбе.
*Старија им је слава Никољдан а доцније су почели славити и Аранђеловдан. Изгубиле им се овце, па их нашли на Св. Арханђела и од тада почели славити и ту славу.
**Искрат је имао сина Стојицу, овај Костадина а Костадинов унук је Стојко Костадиновић, Николић, старац од преко 90 година, који је причао писцу ове књиге и пореклу своме и својих мештана.
-Шарковци или Илијинци,чији су се дедови у почетку XIX века, у доба Карађорђа, доселили из Рамне Реке. Када су се доселили у Тумби, у „међу реке“, биле су само две куће Костадиноваца. Не каже се коју славу славе.
-Вучковци или Бежанци, по старом Симоновци – Аранђеловдан. Њихови преци су добегли из села Јабукова. Тамо им је Турчин убио пса, те им деда гађао Турчина и побегао се породицом у село Мијаковце. Пре 60-70 година купе земљу у Тумби од Турчина и доселе се у ово село.
-Младеновци, Никољдан, су се доселили пре 60 година из села Зебнице код Владичиног Хана због сиромаштине.
-Новоселци (Стевановићи, Стајићи, Стошићи и Величковићи), Никољдан а неки су почели да славе Аранђеловдан*, су пореклом из села Коћуре у Пчињи. Најпре су живели у Новом Селу, па тамо „навалили лопови“ и они пре 50-60 година пређу у Тумбу, где су купили имање од Турчина.
*Слава се у то време мењала због сна или су им то гатаре препоручивале.
-Калуђерчанин (Анте), Аранђеловдан, се доселио пре 15 година из Големог Села, од породице калуђерске. Дошао је на купљено имање.
-Ђорђевић (Стеван), Никољдан, је из Крушеве Главе од Стајинске породице. Дошао је пре 10 година на купљено имање.
-Милошевић (Јован) је из Мијаковца, од породице Јовановића (Речперци), дошао као доводац пре 5-6 година. Не каже се коју славу слави.
Сеоска слава („крсте“) је Цар Константин и Царица Јелена.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.